Zakon o obaveštajnim i bezbednosnim službama, poznat i kao 'zakon o prevlačenju', više od godinu dana izaziva jake emocije među pristalicama i protivnicima. 21. marta možemo izaći na izbore da se izjasnimo o Zakonu o obaveštajno-bezbednosnim službama, ali i taj referendum je sporan. Šta je sa WIV-om i za šta bi trebalo da glasate kasnije? Ukratko: šta je zakon o spavanju?
Zakon o vuči nije samostalan zakon, već je izmena postojećeg Zakona o obaveštajnim i bezbednosnim službama, koji datira iz 2002. godine. Prema Vladi (i samim obaveštajnim službama), tom zakonu je potrebno ažuriranje, kako bi više bio u skladu sa načinom na koji danas komuniciramo. Čak se i protivnici uglavnom slažu. Ipak, Wiv je izuzetno kontroverzan, posebno zbog nekoliko specifičnih delova zakona. Protivnici bi o tome želeli da raspravljaju, ali u raspravi sada dominira pitanje da li uopšte treba uvoditi zakon o vuči. Prema važećem zakonu, obaveštajnim i bezbednosnim službama je dozvoljeno da prisluškuju komunikacije koje nisu vezane za kablove (kao što su satelitske veze) samo na neusmeren način. Prisluškivanje je dozvoljeno samo ako imaju ideju koga prisluškuju: prisluškivanje mora biti usmereno posebno na osobu. Ali danas skoro svi podaci idu preko kablovskih mreža (kao što su optički ili bakarni kablovi), tako da se zakon mora proširiti tako da se može i neciljano prisluškivati. Sva digitalna komunikacija će tada biti jednako tretirana.
koćarska mreža
Novi zakon je naišao na veliki otpor zbog razlike između usmerenih i neusmerenih slavina. Prema važećem zakonu, osumnjičeni mogu biti presretnuti samo ciljano, odnosno ako postoji jasna sumnja. Sa novim ovlašćenjima, obaveštajnim službama je takođe dozvoljeno da vrše neciljane pretrage. Zbog toga se tako često pojavljuju pojmovi o vučenju i zakonu o vuči: protivnici se plaše da će AIVD ili MIVD uskoro izbaciti takvu mrežu i tek onda tražiti da li je neko uradio nešto protivzakonito. To je takođe namera: obaveštajne službe, na primer, žele da urade analize velikih podataka kako bi pronašle obrasce, kao što su ponovljeni pozivi na sirijske brojeve. Ili prisluškivanjem čitavog kvarta gde se zna, na primer, da žive sirijski posetioci. Takođe će im biti data mogućnost da prikupljaju podatke iz različitih baza podataka trećih strana i da ih kombinuju kako bi se uključili u rudarenje podataka.
garancije
Na sreću, u zakonu postoji niz zaštitnih mera koje bi trebalo da spreče zloupotrebu takvih ovlašćenja – barem u teoriji. Na primer, podaci koji nisu relevantni moraju biti izbrisani i uništeni što je pre moguće. Takođe je određen maksimalni period čuvanja podataka koji se mogu čuvati: ovo je tri godine. Protivnici misle da je to veoma dugo. Najvažnija zaštita je nova komisija za reviziju koja će biti uspostavljena. „Komisija za raspoređivanje ovlašćenja za testiranje“ (TIB) sastoji se od tri osobe koje moraju da utvrde da li je upotreba nove slavine zakonita. Upadljivo je da je za tehničkog stručnjaka za ovo, između ostalih, postavljen i Ronald Prins. Prins je bivši vlasnik službenika vladinog obezbeđenja Fox-IT i bivši službenik AIVD-a – nije najnepristrasnija osoba. TIB takođe mora da se sastoji od dvoje sudija ili bivših sudija i tehničkog stručnjaka. Pored TIB-a, nadzor nad zakonom vrši i Komisija za nadzor nad obaveštajno-bezbednosnim službama (CTIVD), kako naziv govori. To znači da građani mogu da podnose pritužbe i da se periodično procenjuju kako ide Wiv i šta će možda morati da se prilagodi.
Detalji
O toj „šlepi“ i nadzoru ima mnogo toga da se kaže, ali ima i dosta kritika na račun kontroverznih delova zakona. Na primer, Državni savet i Holandsko telo za zaštitu podataka ističu da kriterijumi za nadzor i procenu CTIVD-a i TIB-a nisu dovoljno transparentni i nejasno definisani. Štaviše, nije uključeno pravosuđe, a ministar unutrašnjih poslova snosi konačnu odgovornost i može zanemariti savet CTIVD-a. Ovo čini zakon u teoriji podložnim političkoj agendi. Državni savet kaže da je pametnije proširiti nadzorna ovlašćenja CTIVD-a. Period zadržavanja od tri godine takođe bi bio predug, a da to nije neophodno. Prema Wiv-u, obaveštajnim službama je data i „moć hakovanja“, ista ona koja je prethodno uklonjena iz Zakona o kompjuterskom kriminalu III za policiju i pravosuđe zbog „previše kršenja privatnosti“. Sa hakerskim ovlašćenjima, AIVD i MIVD će uskoro moći da hakuju računare i instaliraju malver kako bi prisluškivali osumnjičene.
За и против
Glavne stranke iz Predstavničkog doma godinama se zalažu za produženje ovlasti, a pod prethodnom VVD-PvdA kabinetom, zakon je usvojio Dom(ove). Posebno je bivši ministar unutrašnjih poslova Ronald Plasterk često govorio da je zakon neophodan. Ali postoji i sve veća grupa političara koji se ne slažu sa ovim produženjem. Konkretno, SP i Partija za životinje i Kees Verhoeven iz D66 bili su glasni protivnici.
Mnogo je više protivnika van politike, koji su svi izneli svoje primedbe na nova ovlašćenja. Naravno, ovo uključuje istaknute zagovornike privatnosti kao što su Bits Of Freedom i Privacy First, koji zakon nazivaju „nema mesta u otvorenoj demokratiji“ odnosno „ekstremno totalitarnim“. Pored toga, grupa od 29 istaknutih naučnika potpisala je otvoreno pismo Predstavničkom domu da se ne slaže sa zakonom. Upadljivije je da su oštre kritike izneli i merodavni Savet za pravosuđe, Državni savet i Holandsko telo za zaštitu podataka, na koje se nije uvažilo.
Referendum
Kontroverzu oko zakona o šlepanju ubrzao je referendum koji je jedan broj studenata organizovao i omogućio nam da izađemo na izbore 21. marta. Prošle godine grupa studenata pokrenula je peticiju protiv zakona o vuči, koja je (uz malu pomoć programa za aktuelne teme Zondag Met Lubach) prikupila dovoljno glasova. To je odmah izazvalo pometnju jer je Vlada već nagovestila da će u svakom slučaju ignorisati moguće „ne“.
Tužbe
Dakle, već sada izgleda kao da će izmene Zakona o obaveštajno-bezbednosnim službama na kraju biti uvedene, uprkos svim kritikama. Mnogi protivnici su već najavili da će pokrenuti tužbe protiv barem određenih delova zakona – ako on postane definitivan. Na primer, Holandsko udruženje novinara, Pravni komitet za ljudska prava i privatnost prvo žele da se obrate sudu, iako još uvek nije podnet nijedan zvanični slučaj.
Veliko je pitanje, naravno, koji je najbolji način da se glasa na referendumu. U svakom slučaju, glas „protiv“ ne deluje baš efikasno: Buma iz vladajuće stranke CDA je najglasniji u svojoj izjavi da ignoriše taj rezultat. Ipak, glas neslaganja nije izgubljen. Grupe za privatnost mogu koristiti takav rezultat kao municiju za izbore i mnoge buduće tužbe protiv specifičnih kontroverznih elemenata kao što su dugoročno zadržavanje, ovlašćenja za hakovanje ili rudarenje baze podataka. Pored toga, čini se da vladajuće stranke koriste taktiku kampanje kako bi izvukle žalac iz suštinskih diskusija na ovu temu. Glas stoga nije nužno izgubljen.
Амандмани
Od prvog predloga zakona za Wiv, bilo je mnogo kritika zakona iz raznih strana. Od provajdera do organizacija za ljudska prava, pa čak i Državnog saveta. Čak i CTIVD, koji nadgleda AIVD i MIVD. Upadljivo je da se mnogi kritičari slažu da AIVD-u treba dati više pažnje, ali da zakon ide predaleko u tom pogledu. Neke kritične političke stranke su predložile amandmane da razvode zakon, neki primeri:
* Obriši/ograniči dragnet
* Kraći period zadržavanja
* Bez/ograničena razmena sa inostranim servisima
* Stroga pravila pristupa za dragnet podatke
* Nije dozvoljeno hakovanje u fizičku opremu (npr. merač insulina ili pejsmejker)
* Ograničite mogućnosti hakovanja trećih strana
* Transparentno izveštavanje o zahtevima za podatke od strane provajdera
Jedini amandman koji je prošao Predstavnički dom odnosio se na šifrovanje. Provajderi komunikacionih usluga ne moraju da ograničavaju bezbednost (šifrovanje) usluge da bi odobrili pristup bezbednosnim uslugama.
Временска линија
2. decembra 2013
2. jula 2015. godine
Objavljen prvi nacrt zakona, nakon čega su usledile dvomesečne konsultacije.
2. septembra 2015. godine
1. aprila 2016
Izmenjen je predlog zakona kojim troškove presretanja više ne snose provajderi.
21. septembra 2016. godine
28. oktobra 2016. godine
15. decembra 2016. godine:
Oštre kritike Amnesti internešenela i holandskog organa za zaštitu podataka, između ostalih.
7. februara 2017. godine
14. februara 2017. godine
11. jula 2017. godine
1. novembar 2017
21. marta 2018. godine
1. maja 2018. godine
Обавијести?
Bits of Freedom je napravio (prilično nepristupačan) izborni vodič: www.waartrekjijdegrens.nl. Više o samom zakonu možete saznati na sajtu AIVD, dok www.geensleep.net prikazuje kritične tačke.
