Iako se Raspberry Pi i Arduino ponekad pominju u istom dahu i oba proizvoda se mogu računati kao isti proizvodi za elektroniku, oni su zaista dva različita proizvoda sa sopstvenim aplikacijama. Raspberri Pi vs Arduino: Koje su razlike i za šta koristite?
Ako ste zainteresovani za (programabilne) elektronike za hobi proizvode, uskoro ćete naići na Raspberry Pi i Arduino. Oba proizvoda su dizajnirana kao štampane ploče na kojima su postavljeni različiti čipovi, a dimenzije, na primer, Raspberry Pi 3 (8,5 × 5,6 cm) i popularnog Arduino Uno R3 (6,9 × 5,3 cm) su prilično uporedive. Ipak, ovo su dva veoma različita proizvoda, svaki sa svojim prednostima i slabostima. U ovom članku ćemo razgovarati o razlikama između ove dve platforme.
Računar protiv mikrokontrolera
U suštini, razlika je lako objasniti: Arduino je mikrokontroler, dok je Raspberry Pi punopravni računar. Mikrokontroler ne pokreće operativni sistem i istovremeno može da radi samo jedan program. Računar je opremljen operativnim sistemom i može istovremeno da pokreće nekoliko programa.
Stoga možete prepoznati sve delove punopravnog računara u Raspberry Pi-u i alternativnim računarima sa jednom pločom kao što je Orange Pi. Na primer, Raspberry Pi 3 Model B+ je opremljen USB portovima, mrežnom vezom, HDMI vezom i izlazom zvuka. Dostupni su čak i wifi i bluetooth. Zahvaljujući svim ovim konekcijama, možete da povežete monitor i ulazne uređaje, kao na bilo kom računaru, nakon čega možete koristiti Pi u kombinaciji sa odgovarajućim operativnim sistemom kao desktop računar za pretraživanje ili obradu teksta. Uporedite to sa prosečnom Arduino ili sličnom pločom mikrokontrolera: te ploče u osnovi nude samo pinove koji služe kao digitalni i analogni ulazi i izlazi koji su direktno povezani sa mikrokontrolerom sa kojim možete da menjate stvari.
Arduino je mikrokontroler, dok je Raspberry Pi punopravni računar. Šta je Raspberry Pi?
Raspberry Pi je prvobitno razvio Britanac Eben Upton kao jeftin računar (35 dolara) za podučavanje dece osnovama računara, elektronike i programiranja. Međutim, kompjuterski hobisti su takođe videli dosta upotreba za jeftini Raspberry Pi. Osnova Raspberry Pi-a je u svim slučajevima SoC iz Broadcoma koji kombinuje ARM procesor sa VideoCore IV GPU-om i takođe obezbeđuje sve veze kao što su USB portovi i HDMI izlaz. Čip za mrežnu vezu se zatim povezuje preko USB 2.0. Ovo je takođe razlog što gigabitna mrežna veza na najnovijem Raspberry Pi 3 Model B+ postiže brzinu između 200 i 300 Mbit/s umesto pune gigabitne brzine.
Raspberri Pi nema skladište, potrebna vam je SD kartica na kojoj je instaliran željeni operativni sistem. Raspberry Pi Fondacija preporučuje barem karticu Class4, ali po našem iskustvu brža kartica sa klasom 10 ili čak UHS klasom 1 dobrog brenda je bolja ideja. U svakom slučaju, ne kupujte nebrendiranu karticu, jer postoji velika šansa da će se kartica oštetiti tokom upotrebe.
Raznovrsni operativni sistemi
Možete sami da instalirate operativni sistem na SD karticu. Podrazumevani operativni sistem je Raspbian zasnovan na Debianu, Linux distribucija koja vam omogućava da koristite Raspberry Pi kao desktop računar. Pored toga, postoje i specijalizovanije distribucije zasnovane na Linux-u koje vam omogućavaju da koristite Pi kao konzolu za igru (kao što je RetroPie) ili medija plejer (kao što je OpenELEC).
Većina operativnih sistema za Pi je zasnovana na Linuxu, ali u obliku Windows IOT Core ili RISC OS, na primer, postoje i drugi tipovi operativnih sistema. Fleksibilni Linux operativni sistemi omogućavaju mnoge napredne aplikacije. Raspberry Pi možete koristiti kao pametni zvučnik sa Google Home-om, možete ga koristiti kao server za preuzimanje ili čak kao centralni blokator oglasa u vašoj kućnoj mreži.
Kao što je pomenuto, Pi je takođe odličan kao medijski plejer za video ili striming audio. Mini računar je čak toliko moćan da ga možete koristiti i kao retro igraću konzolu sa Raspberry Pi 2 u kombinaciji sa, na primer, RetroPie. Zatim bez napora oponaša igraće konzole kao što su NES, SNES, MegaDive i Commodore 64.
Visoka kompatibilnost
Nakon što je prvi Raspberry Pi izašao na tržište 2012. godine, sada su se pojavile sve vrste različitih verzija sa bržim procesorima. Tamo gde je prvi Raspberry Pi imao jednojezgarni procesor sa taktom od 700 MHz, najnoviji 3+ je opremljen četvorojezgarnim procesorom od 1,4 GHz. Međutim, jedna stvar je ostala ista u svim tim Raspberry Pis, SoC obezbeđuje Broadcom. Postoji određena razlika između korišćenih ARM jezgara, ali VideoCore IV GPU je isti u svim korišćenim SoC-ovima. Prema Raspberry Pi fondaciji, VideoCore je jedini javno dokumentovani GPU za ARM SoC i stoga važan za Pi projekat. Ima nešto u tome, jer je važan nedostatak drugih SoC-ova na alternativnim pločama to što su grafičke opcije obično slabo podržane. Raspberry Pi fondacija stavlja snažan naglasak na kompatibilnost između različitih generacija Pis-a. Vlasnički operativni sistem Raspbian je stoga i dalje u potpunosti kompatibilan sa svim varijantama Pi.
Raspberry Pi protiv alternativa
Raspberry Pi nije jedini računar na jednoj ploči na tržištu. Nakon uspeha Pi, drugi, uglavnom kineski, proizvođači takođe lansiraju „klonove“ Raspberry Pi na tržište. Ponekad ove ploče imaju ime drugog voća u kombinaciji sa rečju Pi, kao što je Banana Pi ili Orange Pi. Ranije u ovom paragrafu smo namerno napisali „klonove“, jer za razliku od većine klonova Arduina, ovo nisu tačne kopije. Raspberry Pi koristi SoC kompanije Broadcom, dok alternativne ploče imaju SoC drugog proizvođača kao što su Allwinner, Rockchip ili MediaTek. Kao i Broadcom SoC koji se koristi u Raspberry Pi-u, ovi SoC-i su zasnovani na ARM procesoru, ali tu se sličnost zaista završava. Na primer, drugi elementi SoC-a (kao što je GPU) su drugačiji. U praksi, to znači da operativni sistem specijalno napravljen za Raspberry Pi kao što su Raspbian ili RetroPie neće raditi direktno na jednoj od alternativnih ploča.
Alternativni proizvođači ploča obično isporučuju sopstvenu Linux distribuciju (ponekad modifikovanu verziju Raspbian-a), ali se često možete odlučiti i za Armbian. Ovo je posebna Linux distribucija napravljena posebno za računare sa jednim pločama. Uzgred, Armbian ne podržava Raspberry Pi. Iako su alternativni računari na jednoj ploči moćniji ili jeftiniji od Raspberry Pi-a i stoga sigurno imaju pravo na postojanje, obično nisu tako dobra ideja za početnike. Dokumentacija (kineskih) proizvođača je obično ograničena. Drugi problem je što sve mogućnosti obično nisu u potpunosti podržane od strane Linux distribucija koje su prikladne za ploče. Na primer, ponekad ne možete da izaberete sve rezolucije, što je teško ako ste upravo dobili ekran sa nepodržanom rezolucijom. Drugi problem je što je broj korisnika po alternativnoj ploči relativno mali, tako da u slučaju problema ne možete se vratiti na aktivnu zajednicu. Veliki broj korisnika i dobra podrška Pi zajednice je veoma veliki plus, posebno za početnike.
Veliki broj korisnika i dobra podrška Pi zajednice je veoma veliki plus, posebno za početnike. Прибор
Postoji još jedan argument za izbor Raspberry Pi-a, a ne jednog od drugih jednostrukih računara. Postoji mnogo dodataka na prodaju za Raspberry Pi. Imate širok izbor kućišta u svim bojama i oblicima. Želite da svoj Pi ugradite u kućište koje izgleda kao retro igraća konzola? Nema problema, postoje slučajevi koji liče na Nintendo NES ili SNES. Pored toga, na prodaju su i sve vrste ekstenzija za Raspberry Pi. Ovim možete, na primer, dodati dobar (digitalni) izlaz zvuka, ekran osetljiv na dodir, mali ekran ili LED matricu. Moduli za proširenje se takođe nazivaju HAT, što je skraćenica od Hardware Attached on Top. Moduli za proširenje se povezuju na GPIO, koji je niz pinova na Raspberry Pi-u. Ovi pinovi se takođe mogu koristiti za povezivanje senzora i drugih komponenti.
Šta je Arduino?
Arduino je primer mikrokontrolera: veoma jednostavan računar koji može da pokreće jedan po jedan program. Dakle, ne postoji operativni sistem koji radi na mikrokontroleru. Mikrokontroler programirate sa programom koji želite, nakon čega se ovaj program izvršava. Ovo čini mikrokontroler izuzetno pogodnim za manje zadatke koji se ponavljaju, kao što su automatsko otvaranje vrata ili uključivanje svetla kada se kreće. Ali moguće su i naprednije stvari, kao što je samovozeći robot koji određuje svoje kretanje na osnovu senzora.
Kada govorimo o Arduinu, govorimo o više od mikrokontrolera. Arduino ploča sadrži sve komponente koje su vam potrebne za korišćenje mikrokontrolera (obično varijanta Atmela, ali se koriste i drugi brendovi) na jednostavan način. Na primer, većina Arduino ploča ima USB vezu. Ovo se koristi za prenos programa na mikrokontroler preko računara. Pored toga, Arduino ploče sadrže igle na koje možete povezati komponente kao što su senzori i motori.
Primer projekta koji možete da napravite je svetlo koje reaguje na kretanje ili sumrak, kao što prikazujemo ovde. Ali u kombinaciji sa Arduinom sa ViFi, takođe možete kreirati vremenski alarm. Ili napravite papirni kišobran koji se automatski otvara kada pada kiša.
Робустан
Prednost mikrokontrolera kao što je Arduino je u tome što malo šta može poći po zlu sa softverom nakon programiranja. Čim povežete napajanje, kod programiran u mikrokontroleru će se izvršiti. Nije važno ako samo isključite napajanje, nakon ponovnog povezivanja program će se jednostavno ponovo pokrenuti. Ovo naglašeno nije slučaj sa računarom sa jednom pločom kao što je Raspberry Pi. Ako samo povučete napajanje iz Raspberry Pi-a, postoji velika šansa da će se datoteke operativnog sistema oštetiti i da se vaš Pi više neće pokretati. Kao i Windows PC, na primer, morate pravilno da isključite Pi da biste ga isključili.
