Mnogi procesori imaju ugrađenu tehnologiju poznatu kao hyperthreading. Osigurava brži rad CPU-a, ali ga ovih dana radije ne biste želeli. Како би било да?
Hyperthreading se pojavio sa Pentiumom 4 2000. godine, dakle davno. Jednostavno rečeno, trik je staviti neiskorišćene delove jezgra procesora da rade dok se izvršavaju instrukcije. Tako što se unapred obrađuju druga uputstva. Pod uslovom da je operativni sistem prilagođen za hiperthreading, što je u ranim danima predstavljalo veliki problem. To je dovelo do ponekad čak i sporijih nego bržih računara.
Kasnije je trik funkcionisao veoma lepo. Na kraju krajeva, možete da imate i drugu obradu istovremeno kao instrukciju. Ponekad stvari krenu naopako i ispostavi se da ta druga instrukcija ipak nije neophodna i odbačena je. Generalno, prema Intelu, ovaj trik na kraju daje oko 30% povećanja brzine. Imajte na umu da sada govorimo o ranoj generaciji hiperthreading procesora. Oni sadrže samo jedno pravo CPU jezgro, tako da je svako ubrzanje koje bi moglo da ostvari neki oblik paralelne obrade bilo lepo poboljšanje. Kasnije je postalo tehnički lakše postaviti više CPU jezgara (gde CPU znači Centralna procesorska jedinica; u dobrom holandskom procesoru) na jedan čip. Ipak, tamo takođe vidite da se hipernitiranje još uvek koristi; jednostavno da svako od ovih jezgara bude brže. Takođe možete zamisliti hiperthreading kao neku vrstu virtuelnog procesora. Operativni sistem ih obično vidi jednostavno kao 'zasebne' procesore.
Budućnost bez hiperthreadinga
Ipak, budućnost ne leži u hiperthreading-u. U stvari, Intel danas preporučuje isključivanje celog hiper-nitovanja (ako je moguće). Razlog je jednostavan: to je starija tehnika koja uopšte nije bezbedna. Hakeri mogu izvući podatke petljajući okolo sa hiperthreadingom. Spectre i Meltdown su najpoznatiji primeri hakova oko tehnologije. I nažalost sada ima više takvih hakova u opticaju. Intel se stoga polako oprašta od rizičnog hipernitovanja. Više CPU jezgara je sigurnije rešenje koje je takođe lako i, pre svega, jeftinije za realizaciju ovih dana. Ipak, još neko vreme ćete se baviti nasleđem hiperthreadinga. Mnogi relativno noviji procesori (a samim tim i računari) imaju tu tehnologiju.
Pošto je zamena laptopa i računara mnogo sporija nego u prošlosti, hiperthreading će takođe postojati neko vreme. Zato se uverite da je vaš sistem ažuriran tako što ćete redovno instalirati ažuriranja. Uzgred, šansa da ćete kao kućni korisnik zaista morati da se nosite sa Spectre-om, Meltdown-om i sličnim nije velika. U nevolji su uglavnom centri podataka. Pošto su atraktivne mete za hakere, zakrpe protiv hakova uzrokuju značajne gubitke u brzini. A to zauzvrat dovodi do povećanja troškova energije, sporijeg servera i tako dalje. Onemogućavanje hiperthreadinga tamo definitivno ima ogroman uticaj!
