Podrazumevano, računar ima jedan operativni sistem. Ako koristite računar, koristite taj operativni sistem. Sa multiboot-om moguće je instalirati više operativnih sistema na jedan računar, ali ih ne možete koristiti istovremeno, što u velikoj meri ograničava mogućnosti korišćenja. Virtuelizacija nudi tu mogućnost. Sa virtuelizacijom maksimalno koristite snagu savremenih računara. Šta je virtuelizacija, kako funkcioniše i kako je koristite, kažemo vam u ovom članku.
Kada pomislite na više operativnih sistema na jednom računaru, brzo pomislite na sistem sa dvostrukim ili višestrukim pokretanjem. Na sistemu sa višestrukim pokretanjem, nakon prvog operativnog sistema, instalirate drugi ili treći (a možda i četvrti) operativni sistem svaki zasebno na računar. Zatim svaki put kada pokrenete računar, odlučujete koji operativni sistem želite da koristite sledeći. Multiboot ima prednost u tome što aktivni operativni sistem može da koristi punu računarsku snagu računara. Ali ima i važno ograničenje: nikada nećete imati više operativnih sistema koji rade u isto vreme, uvek samo jedan. Ako želite da uradite nešto u drugom operativnom sistemu, morate da zatvorite trenutnu sesiju i ponovo pokrenete računar. Informacije koje želite da prenesete iz jednog operativnog sistema u drugi moraju se prvo sačuvati i učiniti dostupnim. Virtuelizacija nema ove nedostatke, sa virtuelizacijom operativni sistemi su istovremeno aktivni.
01 Šta je virtuelizacija?
Kod virtuelizacije prvo samo instalirate jedan operativni sistem na računar. Ovo se zove operativni sistem domaćina. Zatim instalirate sloj virtuelizacije unutar tog operativnog sistema, menadžer virtuelne mašine. Ovaj softverski sloj dodaje mogućnost obezbeđivanja virtuelnih mašina na računaru. Virtuelna mašina je softverska imitacija računara koji koristi hardver drugog fizičkog računara kroz sloj virtuelizacije. Možete pokrenuti takvu virtuelnu mašinu i videti kako se bios pokreće kao na pravom računaru, nakon čega možete da instalirate operativni sistem. U sloju virtuelizacije obično konfigurišete po virtuelnoj mašini koliko računarske memorije može da koristi, koliku procesorsku snagu procesora i koliko prostora za skladištenje na fizičkom disku.
02 Zašto virtuelizirati?
Dodatne mogućnosti koje stvara virtuelizacija su bezbrojne. Na primer, pošto se host i gostujući operativni sistem pokreću istovremeno, možete istovremeno da pokrenete više verzija operativnog sistema na istom računaru. Na primer: Windows 10 rame uz rame sa Windows 7 ili 8. Ili dve verzije Windows 10 jedna pored druge. Ali možete koristiti i operativne sisteme kao što su Linux, OpenBSD, Solaris ili drevni MS-DOS. I dalje možete da koristite programe koji rade samo na jednom određenom operativnom sistemu u isto vreme kao i vaše 'normalne' aplikacije. Dodatno, možete nastaviti da koristite zastareli softver koji više nije kompatibilan sa novijom verzijom operativnog sistema domaćina. Ovo vas čak može sprečiti da morate da kupujete skupu novu licencu za novije verzije kada stara i dalje radi sasvim dobro.
Virtuelne mašine su takođe idealne za testiranje nepoznatih programa. Softver koji koristite u virtuelnoj mašini ne može da ometa rad operativnog sistema domaćina. Dakle, bezbedno je koristiti softver unutar virtuelne mašine, iako su antivirusni programi i ažuriranja podjednako neophodni tamo.
Oblici virtuelizacije
Oblik virtuelizacije koji se ovde pominje, gde vaš operativni sistem koristi sloj virtuelizacije sa drugim operativnim sistemom na vrhu, naziva se virtuelizacija hosta. Slabost ovog pristupa virtuelizaciji je njegova zavisnost od osnovnog operativnog sistema hosta. Ako tamo nešto krene naopako, sve virtuelne mašine otkazuju. Zbog toga je ovaj oblik virtuelizacije popularan za kratkotrajno testiranje i rad iz hobija. Profesionalnija okruženja imaju tendenciju da se odluče za nešto što se zove gola metal virtuelizacija, kao što su VMware ESXi, Citrix XenServer, Linux KVM i Microsoft Hyper-V Server. Ne postoji poseban operativni sistem ispod sloja virtuelizacije, ali virtuelna mašina je operativni sistem i sloj virtuelizacije u jednom. Ovo je efikasnije i pouzdanije.
03 Koji hardver je potreban?
Virtuelizacija ima dva sastojka: softver za virtuelizaciju i fizički računar. Ovaj računar uglavnom računa procesor, radnu memoriju i skladište. Međutim, to zaista ne mora da bude veoma skup i složen računar. Dovoljan je računar star nekoliko godina sa 4 GB memorije i nekoliko gigabajta slobodnog prostora na hard disku, ali istovremeno možete pokrenuti manje virtuelnih mašina. Jer iako softver za virtuelizaciju uredno raspoređuje računarsku snagu računara, operativni sistem domaćina uvek zahteva deo računarske snage i memorije, a takođe učitava čvrsti disk. U praksi, količina interne memorije je posebno ključna: 4 GB je samo uključeno, 8 GB je u redu, 16 GB ili više je savršeno. Pored toga, poželjno je da koristite noviji 64-bitni procesor i SSD umesto hard diska (sa najmanje nekoliko desetina dostupnih gigabajta).
04 Koji softver je potreban?
Opseg programa za virtuelizaciju nije mnogo veliki. Pre svega, tu je VMware, koji nudi dva ista programa za Windows i Linux: Workstation Pro i Workstation Player. Iako ime sugeriše drugačije, Player vam takođe omogućava da kreirate virtuelne mašine. Pored toga, Workstation Player je besplatan za nekomercijalnu upotrebu. Za macOS, VMware nudi plaćene programe Fusion i Fusion Pro. Parallels Desktop je takođe plaćena opcija za macOS.
Ako želite da koristite virtuelizaciju besplatno, onda postoji VirtualBox pored VMware Player-a. VirtualBox je otvorenog koda i dostupan je za Windows, Linux, Solaris, OpenSolaris i macOS. VirtualBox ima najmanje hardverskih zahteva, ali je manje opsežan i manje dobar u složenoj grafiki i igrama. Konačno, svako ko ima 64-bitnu verziju operativnog sistema Windows 8 Pro ili Windows 10 Pro ima opciju da doda Hyper-V komponentu u Windows instalaciju. Ovo takođe omogućava postavljanje virtuelnih mašina.
05 Izaberite softver
Hoćete li da virtuelujete na Windows, macOS ili Linux? Da li su vam potrebne više ili manje napredne funkcije? Da li želite da platite za to? Da li vam je potrebna velika snaga za obradu grafike? Ovo su važna razmatranja.
Ako želite da koristite istu virtuelizaciju na svakom operativnom sistemu, VirtualBox je jedini izbor. Ako želite naprednije funkcije i bolje grafičke performanse, drugi programi su prikladniji. Na macOS-u, izbor između VMware Fusion, Fusion Pro ili Parallels Desktop uglavnom se zasniva na ceni i mogućim preferencijama. Na Windows-u, VMware Player će učiniti za većinu stvari. Ako želite najnaprednije opcije, možete razmotriti VMware Workstation Pro, ali sa cenom od 275 evra taj program nije jeftin.
Iako su neke kombinacije moguće, u praksi ne preporučujemo instaliranje više programa za virtuelizaciju na jednom računaru u isto vreme.
Preuzmite softver
Možete bezbedno da preuzmete različite programe za virtuelizaciju sa sledećih lokacija.
Oracle VirtualBox
Parallels Desktop
VMware Workstation Pro
VMware Workstation Player
VMware Fusion/Fusion Pro
06 VirtualBox i VMware Player
U ovom članku ćemo se dalje fokusirati na dva besplatna programa za virtuelizaciju za Windows: VirtualBox i VMware Player. Ali koji god program da koristite: opisani koraci su u svim slučajevima veoma slični u svim programima. Instalacija uvek ima nekoliko opcija, podrazumevana podešavanja uvek vode do radnog proizvoda.
Kreiranje nove virtuelne mašine se vrši u svim programima pomoću čarobnjaka. Čarobnjak osigurava da su sve važne opcije konfiguracije postavljene. Kliknite na VMware Player na Kreirajte novu virtuelnu mašinu. Prva stvar koju treba da uradite je da naznačite gde se nalazi operativni sistem koji želite da instalirate u virtuelnu mašinu. Ako je ovo pravi CD ili DVD, izaberite Instalirajte disk i ubacite CD/DVD u DVD plejer na računaru. Ako nemate pravi disk, ali imate ISO datoteku, i to će dobro funkcionisati. Zatim kliknite Datoteka instalaterske slike diska (iso) i izaberite preko Pregledaj iso datoteku (potvrdite sa Следећи). Player sada prilagođava ostatak čarobnjaka za instalaciju operativnom sistemu koji će biti instaliran. Sa Windows-om već možete da unesete licencni ključ i kreirate administratorski nalog zajedno sa lozinkom. кликните на Следећи i dajte virtuelnoj mašini ime i lokaciju na čvrstom disku.
07 Virtuelni disk
Sledeći korak u VMware Player-u je kreiranje virtuelnog diska. Virtuelnu mašinu možete da sačuvate na svom sistemu kao jednu veliku datoteku ili niz manjih. Veličinu virtuelnog diska možete sami da prilagodite, ali nemojte ga činiti premalim kako vam kasnije ne bi ponestalo prostora na virtuelnoj mašini. Štaviše, prostor se ne zauzima odmah u potpunosti, veličina koju navedete je maksimalna veličina. кликните на Следећи, sada ćete videti pregled podešavanja za virtuelnu mašinu. Ako su ovo u redu, kliknite na Završi da kreirate virtuelnu mašinu i instalirate operativni sistem.
