Tamo gde smo redovno koristili komandnu liniju, mnogi korisnici će takođe moći bez nje u operativnom sistemu Windows 10. Ipak, još uvek postoje veoma korisne komande komandne linije koje bi svakako trebalo da pokušate. Mogu dobro doći.
Windows (i mnoge moderne Linux distribucije u tom slučaju) duguje svoj uspeh uglavnom jednostavnosti grafičkog interfejsa (GUI). Ipak, takozvani cli (interfejs komandne linije) svakako ima pravo da postoji. Neke funkcije je teško ili nemoguće pronaći u grafičkom interfejsu. Komande komandne linije obično se takođe mogu precizno kontrolisati uz pomoć parametara. Pored toga, takve komande se mogu lako uključiti u batch datoteke i mogu se pokrenuti automatski iz skripte za prijavu korisnika ili preko planera zadataka.
Postoji više načina da dođete do komandne linije. Iz menadžera zadataka, na primer, ili preko kontekstnog menija (desni taster miša na datoteku i Otvorite u komandnoj liniji) ili pritiskom na Start / Run (ili pritisnite taster Windows + R) i u prozoru koji se pojavi cmd enter, a zatim Enter.
Ovde ćete naći pregled dostupnih cmd komandi u Windows-u (kliknite na komandu za odgovarajuće parametre i primere). U ovom članku prvo dajemo neke primere koji ilustruju koliko moćne (i korisne) takve komande mogu biti. Zatim ćemo vam pokazati kako ga možete koristiti u scenarijima automatizacije.
cmd prozor
Kada prođete kroz cmdkomanda ide u komandnu liniju, podrazumevano ćete završiti u fascikli vašeg profila (c:\Users\). Сада можете CDkomanda (promeni direktorijum) može da se kreće do druge fascikle, ali to možete učiniti i drugačije. Otvorite File Explorer i idite do željene fascikle. Kliknite na prazno mesto u desnom panelu dok držite pritisnut taster Shift i izaberite Otvorite komandni prozor ovde: sada ćete odmah završiti u ispravnom folderu.
U operativnom sistemu Windows 10 konačno je takođe moguće kopirati deo teksta iz gui-ja u međuspremnik (sa Ctrl+C) i nalepiti ga u prozor komandne linije (sa Ctrl+V).
A za one koji vole da prilagode izgled ovog prozora: kliknite desnim tasterom miša na naslovnu traku, izaberite Karakteristike i podesite sve opcije po svom ukusu na karticama Опције, Тип слова, Layout и Boje. Uzgred, nije loša ideja da komandni prozor administratora izgleda drugačije od prozora drugih korisnika.
01 Sadržaj fascikle
Da biste saznali sadržaj fascikle, konsultujte Explorer. Logično, ali iz komandne linije često brže saznate određene informacije. Da biste dobili predstavu o mogućnostima, pokrenite komandu dir /? Od. Parametar /? možete koristiti skoro sve komande da biste dobili više objašnjenja. Da obrišete prozor, koristite komandu cls (očisti ekran). Sada je u pitanju pametno kombinovanje dostupnih parametara. Pretpostavimo da želite pregled svih datoteka, sa najnovijim na vrhu. Onda to uradite sa dir /O-D.
Takođe primetite, na primer, razliku između dir *, dir /A * i dir /B *. Dir /A vam takođe pokazuje skrivene (sistemske) datoteke, a dir /B ograničava izlaz na imena datoteka bez dodatnih podataka.
Uzgred, možete da odštampate sadržaj fascikle tako što ćete dodati nešto poput > folder contents.txt na kraju vaše komande, nakon čega možete otvoriti txt datoteku pomoću Notepad-a i odštampati je.
02 ADS
Zabavan eksperiment je dodavanje ADS podataka (alternativnih tokova podataka) datotekama, barem u ntfs okruženju. Koristite Notepad da kreirate tekstualnu datoteku koju želite da sakrijete (nazvaćemo je secret.txt). Zatim pokrenite komandu tipa secret.txt > boring.txt:invisible.txt. Ova komanda dovodi do toga da se datoteka secret.txt uključi kao ADS podaci (nazvana invisible.txt) u datoteku boring.txt. Sada možete da izbrišete secret.txt. Kada pokrenete dir boring.txt, primetićete da je ova datoteka prazna (0 bajtova). Međutim, ako pokrenete dir /R boring.txt, ADS podaci za boring.txt će se i dalje pojaviti. Možete videti sadržaj tog oglasa preko komande „c:\system\32\notepad.exe“ boring.txt:invisible.txt. Na ovaj način možete sakriti datoteke u drugim datotekama.
03 Upravljanje dozvolama
Naravno, takođe možete da kontrolišete korisničke dozvole za fascikle i datoteke iz gui-ja, ali to se može uraditi brže iz CLI-a. Pored toga, imate više opcija u Windows 10 Home preko cli-a. Vi kontrolišete skoro sve preko komande icacls: ovde čitate „acl“, što znači „liste kontrole pristupa“ ili ntfs dozvole.
Da biste saznali trenutne dozvole za fasciklu ili datoteku, jednostavno pokrenite komandu icacls. Takođe možete odjednom da sačuvate sve trenutne dozvole za sve datoteke u određenoj fascikli i povezanim podfolderima i brzo ih vratite nakon bilo kakvih eksperimenata. Možete da sačuvate dozvole na sledeći način icacls \* /save acfile /T. Da biste brzo vratili dozvole koje ste sačuvali u datoteci acfile, pokrenite komandu icacls /restore acfile kao administrator. Da biste zamenili dozvole na datoteci drugim, možete pokrenuti komandu kao što je icacls /grant:r : F (F znači Pun pristup). Imajte na umu da ako koristite parametar :r (zameni), onda se nove dozvole dodaju postojećim umesto da se zamene.
04 Povezivanje
Čak i ako ste jedva upoznati sa komandnom linijom, verovatno ste ranije pokretali komandu ipconfig ili ipconfig /all. I verovatno vam neće biti nepoznata ni komanda ping. Na primer, ako pingujete www.computertotaal.nl, trebalo bi da dobijete odgovor od veb servera sa odgovarajućom IP adresom četiri puta.
Mnogo manje poznata je komanda arp (protokol rezolucije adrese). To vam omogućava da se povežete sa hostom bez prethodnog poznavanja MAC adrese tog uređaja. Takav arp zahtev se emituje, što znači da svaki uređaj u lokalnoj mreži prima ovaj zahtev. Ako sve prođe dobro, uređaj sa tom IP adresom će odgovoriti slanjem arp-odgovora strani koja je zatražila. Stoga, arp komanda može biti korisna za daljinsko učenje mac adrese, ali i za saznanje da li je uređaj aktivan, čak i ako ne odgovara na ping zahteve. Slobodno uradite test sami (pod pretpostavkom da ste podesili zaštitni zid uređaja B da blokira ping echo zahteve). Sada pokrenite sledeće komande kao administrator:
arp -d * (prazna trenutna arp tabela)
arp -a (dokaz da arp tabela nema unos za uređaj B)
ping arp -a (dokaz da je uređaj B sa mac adresom dodat i da je stoga aktivan). Mnogi korisnici nisu upoznati sa takozvanim simboličkim vezama (skraćeno simboličkim vezama). To su neke vrste naprednih prečica do datoteka ili fascikli, gde se čini da su zapravo ta datoteka ili fascikla umesto prečice. Na primer, može biti da neki program zahteva unos podataka, ali biste radije videli da se to desi. Vi to organizujete na sledeći način. Kao administrator, idite na komandnu liniju i pokrenite sledeću komandu: mklink /J (stavite putanje u dvostruke, ravne navodnike ako sadrže razmake). Primetićete: svi podaci koji završe u njemu automatski (takođe) završavaju u njemu. S tim u vezi je i komanda mklink /D, koja kreira jednu ili više veza u određenom direktorijumu, od kojih svaka ukazuje na drugi direktorijum. Svim podacima iz tih fascikli tada se može pristupiti odjednom navigacijom do fascikle sa tim linkovima. Ovo može biti korisno, na primer, ako morate redovno da pristupate podacima za projekat koji su raspoređeni u različitim fasciklama. Ovo radite iz (prazne) fascikle na sledeći način: mklink /D financial , mklink /D logistics i tako dalje. Podrazumevana konzola za ugrađeni komandni redak u Windows-u je prilično spartanska. Postoje besplatne alternative koje nude više opcija i fleksibilnosti, kao što je ColorConsole, koji podržava kartice, izvoz u HTML i RTF, brzo prebacivanje fascikli sa trake zadataka i tako dalje. Takođe možete da primenite potpuno novo okruženje komandne linije. Na primer, od Windows 7, Microsoft se sve više fokusirao na PowerShell. Iako je ovo pravo okruženje za skriptovanje mnogo moćnije od tradicionalne komandne linije, ono je takođe mnogo složenije. Ovo okruženje pokrećete komandom power shell u komandnom prozoru ili pokrenite program PowerShell ISE (Integrated Scripting Environment) ako vam je potrebno grafičko okruženje za skriptovanje. Takođe možete automatizovati proces preuzimanja i instaliranja softvera na računar. Pomoću alata Chocolatey možete preuzeti, instalirati i ažurirati softver komandama u komandnoj liniji. U vreme pisanja, postoji preko 8.000 popularnih pakovanja dostupnih za Chocolatey. Ako želite brz pregled svih deljenih fascikli na vašem sistemu, dovoljna je komanda net share. Da biste dobili više informacija o odgovarajućim deljenjima, pokrenite komandu net share kao administrator. Tada ćete saznati, između ostalog, maksimalan broj korisnika koji mogu istovremeno da pristupe ovom deljenju, kao i dozvole za ovu deljenje. Naravno, moguće je i kreiranje novog udela. To radite komandom kao što je net share fotos="c:\media files\my photos". Ako želite ponovo da uklonite deljenje, net share fotografije /delete će se pobrinuti za to. Takođe možete da povežete deljeni mrežni disk sa besplatnim slovom disk jedinice, sa net use x: \ (ime računara se može pronaći, na primer, pomoću tastera Windows + Pause). Ako želite da ovu vezu učinite trajnom tako da ostane aktivna tokom sledeće Windows sesije, dodajte /persistent:yes na kraju komande. Možete da obavljate standardne operacije kopiranja preko Explorer-a. Možete, ali uzalud tražite dodatne funkcije ovde. Komandna linija robocopy nudi mnogo naprednije mogućnosti, kao što vam pregled parametara odmah pojašnjava. Ovde se ograničavamo na nekoliko jednostavnih primera. Sa komandom robocopy "c:\my documents" f:\ /MIR uveravate se da je izvorna fascikla (c:\my documents) automatski preslikana u odredišnu fasciklu (MIRrored). Imajte na umu da ako ne pratite komandu sa parametrom /XX, već postojeći podaci u odredišnoj fascikli biće izbrisani tokom ove operacije rezervne kopije. Takođe je korisno znati: /SEC parametar osigurava da se originalne dozvole sačuvaju u ciljnoj fascikli. A sa /LOG: vodite dnevnik operacije. Neke komande za robokopiju mogu postati prilično složene zbog brojnih parametara. Srećom, postoji opcija da se te komande sačuvaju; dovoljno je dodati /SAVE: na kraju. Da biste kasnije ponovo pokrenuli istu komandu, otkucajte robocopy /JOB: . Korisno! Velika prednost komandi komandne linije je što ih možete lako uključiti u grupnu datoteku, tako da se te komande generalno izvršavaju hronološki jedna za drugom čim pozovete batch datoteku (na primer iz Windows planera zadataka). Jednostavno kreirate takvu datoteku pomoću Notepad-a i dajte joj ekstenziju .cmd. Na primer, možete postaviti batch datoteku na radnu površinu koja sadrži sledeću komandnu liniju: net use x: \ /persistent:no [/user: ]. To znači da mrežna veza postaje aktivna samo čim pokrenete ovu batch datoteku klikom miša, tako da Windows ne gubi vreme pri pokretanju tražeći, na primer, vezu sa spoljnim diskom koji više nije montiran. U svom najjednostavnijem obliku, batch fajl nije ništa drugo do hronološki niz pojedinačnih komandi komandne linije. Na primer, nešto ovako, gde se izvorni folder prazni nakon operacije kopiranja: cls xcopy c:\mydata d:\backups /M/E/H/R/I/Y del c:\mydata\*.* /Q Ali moguće su i složenije konstrukcije, kao u sledećem primeru, u kome brišete sve datoteke sa određenim ekstenzijama sa vašeg diska: @echo off rem Ova batch datoteka briše određene datoteke naslov Selektivno brisanje datoteke eho Brisanje… za %%t u (tmp bak log) uradite del c:\*.%%t /s echo Fajlovi izbrisani! pauza Ovde nemamo prostora da se detaljnije bavimo ovim. Međutim, ako želite da zadubite dalje u mogućnosti i sintaksu batch datoteka: ovaj kurs od deset delova je dobra polazna tačka. Takođe je moguće da se batch datoteka (ili druga skripta) pokreće automatski kada se određeni korisnik prijavi na Windows. Ovo se može uraditi u operativnom sistemu Windows Professional ili novijim pritiskom na taster Windows + R, a zatim komandu lusrmgr.msc nakon čega kliknete na željenog korisnika i karticu Профил otvara. Ovde unosite naziv batch datoteke. Međutim, možete ga kontrolisati i iz komandne linije, čak iu kućnim verzijama Windows-a. Ovo se radi preko komande net user /scriptpath:. Uslov je da ovu batch datoteku smestite u deljeni folder sa nazivom deljenja 'netlogon', pri čemu takođe obezbeđujete da tom korisniku budu dodeljena bar prava čitanja tog foldera. Postavljanje batch datoteke kao skripte za prijavu je jedan od načina da se automatski pokrene tokom prijavljivanja, ali postoji i drugi način: korišćenje ugrađenog Planera zadataka. Uzgred, mnogo je fleksibilniji, jer takođe možete imati batch fajl (ili bilo koju drugu skriptu ili program) da se pokrene pri pokretanju, u određeno vreme, kada zaključate sistem itd. Na primer, želimo da svakog petka popodne pokrenemo grupnu datoteku koja započinje čišćenje diska sa određenim opcijama. U ovu batch datoteku onda (između ostalog) uključujemo komandu cleanmgr /sagerun:1 (barem nakon što smo prethodno jednom pokrenuli cleanmgr /sageset:1 iz komandne linije i tamo postavili željene opcije). Kliknite na ikonu lupe na Windows traci zadataka i potražite задатак. Почетак Task Scheduler i kliknite u desnom panelu na Kreirajte zadatak (Napravite osnovni zadatak takođe može, ali vam daje manje opcija). Dajte svom zadatku odgovarajući naziv i, ako želite, označite ga Pokreni bez obzira da li je korisnik prijavljen ili ne. Otvorite karticu Triggers, Pritisnite dugme Нова i izaberite (na primer) Zakazano u Započnite ovaj zadatak, nakon čega podesite željeno vreme i frekvenciju (npr Svaki 1 petak, om 16:00). Potvrdite sa У реду i otvorite karticu Radnje. Кликните овде Нова i uputiti preko Da listam u vašu batch datoteku. Potvrdite sa У реду (2x) i unesite svoju lozinku ako se to zatraži. Sada bi trebalo da pronađete zadatak na levom panelu, na Задатакplaner-biblioteka. Ne morate više da razmišljate o tome!05 Symlinks
Alternative
Praktičan alat: čokolada
06 Akcije
07 Rezervne kopije i kopije
08 Batch
09 Serija: Primeri
10 Skripta za prijavu
11 Planer zadataka
12 Planer zadataka: Izlaz