Zašto Linux? Bolje reći: zašto ne?! Besplatan je, otvorenog koda, stabilan i siguran. Štaviše, podjednako dobar (ili bolji) ekvivalent se može naći za skoro svaki program pod Windows-om.
Ne postoji jedan Linux. Postoji mnogo distribucija koje se razlikuju jedna od druge na mnogo načina, kao što su jednostavnost upotrebe, izgled i performanse na jednostavnim sistemima. Lepo, jer ima za svakog ponešto. Za prosečnog korisnika koji samo želi dobro desktop okruženje, ali i za poslovne korisnike, hobiste, igrače, kreativce ili studente.
01 Mnogo izbora!
Linux je dostupan u mnogim ukusima. Neke distribucije su ograničene na osnove, gde možete da se proširite kako želite i napravite sopstvene izbore. Druge verzije su već veoma kompletne nakon instalacije i mogu se odmah koristiti kao alternativa, na primer, Windows-u ili macOS-u. Važan izbor je desktop okruženje, koje određuje skoro ceo izgled i osećaj. Na primer, sa Linux Mint-om možete da izaberete Cinnamon, Mate ili Xfce, Lubuntu koristi lagani LXDE, dok osnovni OS koristi posebno razvijeno Pantheon desktop okruženje, koje je veoma pogodno za Windows prekidače zbog svoje lakoće (ali ograničenih opcija podešavanja). ) i macOS. Svako desktop okruženje dolazi sa paketom optimizovanih aplikacija, kao što je menadžer paketa koji vam omogućava da ažurirate i instalirate softver.
Pratite i uporedite distribucije
Veb lokacija DistroWatch je zgodno mesto za upoređivanje distribucija. Za svaku distribuciju možete pronaći opsežne detalje. Na primer, šta je osnova za distribuciju, koja su izdanja bila, koliko je softver aktuelan i šta korisnici misle o njemu, uz opsežne preglede. Takođe možete videti koje su najpopularnije distribucije. Trenutno, prvih pet su MX Linux, Manjaro, Mint, osnovni OS i Ubuntu. Veb lokacija posmatra samo broj prikaza stranice; dakle nije više od indikacije. Zapamtite da distribucije dolaze i odlaze. Tako da uvek ima mnogo smena, ali to ga i održava u životu.
02 Stabilna baza
Iako postoji mnogo ekskluzivnih distribucija, većina njih se oslanja na, na primer, Debian, Ubuntu ili Arch Linux. Ovo pruža čvrstu osnovu i osigurava da je za to dostupno mnogo softvera. Ovde takođe možete videti razlike: neke distribucije nude najnovije od najnovijih, druge su više fokusirane na stabilnost, ponekad sa nešto starijim softverom. U zavisnosti od vašeg nivoa iskustva, distribucija derivata je ponekad bolji izbor. Uzmimo za primer Manjaro, jednu od trenutno najpopularnijih distribucija. Zasnovan je na Arch Linux-u, koji je izuzetno brz, moćan i lagan operativni sistem. Ali instalacija Arch Linux-a proizvodi samo minimalan sistem koji morate proširiti sa, na primer, željenim desktop okruženjem, menadžerom paketa i softverom. To može biti prednost, ali nije toliko korisno za početnike. Manjaro vam, sa druge strane, pruža potpuno desktop okruženje sa čitavim paketom softvera, i jednostavan je za korišćenje i dostupan dok koristite prednosti Arch Linux-a.
03 Takođe za starije sisteme
Linux ne postavlja visoke zahteve pred sistem. Čak i na veoma zastarelim računarima obično i dalje radi dobro. Ako imate manje od 2 GB RAM-a, isplati se pogledati nešto lakše distribucije. Ekstremni primer je Tiny Core Linux, koji zahteva samo 16 MB memorije za grafičku radnu površinu. U osnovi je vrlo jednostavno, ali možete dodati upravo onaj softver koji vam je potreban. To bi ga moglo učiniti vrednom opcijom za starinski netbook. Iako malo 'teži' Puppy Linux odmah daje mnogo upotrebljiviji sistem, dok ova distribucija takođe zahteva samo oko 64 MB memorije. Imate lepši i kompletniji sistem za vaš netbook ili laptop sa, na primer, Lubuntu-om, Peppermint OS-om koji je izveden iz njega i MX Linux-om. Ako se Windows ne može unapred narezati na vašem sistemu, uvek možete pronaći distribuciju Linuka bez problema.
Zamrzni PC resurs!
Linux distribuciju je uvek zgodno imati pri ruci za upravljanje računarima i laptopima – čak i ako pokreću Windows. Možete jednostavno pokrenuti takvu distribuciju sa CD-a ili USB sticka na, na primer, pokvarenom računaru da biste rešili probleme. Postoji i distribucija koja je posebno razvijena za ovu svrhu: SystemRescueCd, distribucija sa nekoliko praktičnih ugrađenih alata. Na primer, možete pregledati ili popraviti particije, napraviti rezervnu kopiju važnih datoteka ili vratiti sektor za pokretanje. Postoji i aplikacija koja je posebno usmerena na vraćanje izgubljenih video zapisa, fotografija i dokumenata.
04 Jednostavan za upotrebu i poznat
Naravno, za prelazak sa Windows-a ili macOS-a na Linux potrebno je malo navikavanja, ali ako izaberete distribuciju laku za korišćenje, to ne bi trebalo dugo da traje. Ako želite okruženje koje odgovara Windows 10 što je bliže moguće, Zorin OS je odlična opcija. On uzima Gnome desktop kao svoju osnovu, ali sa bezbroj prilagođavanja i čitavim paketom moćnih aplikacija. Štaviše, sa Zorin Appearance-om, pruža korisnu aplikaciju za dalje prilagođavanje izgleda radne površine. Svake dve godine izlazi veliko ažuriranje. Zbog toga bi moglo biti vredno čekanja (malo duže) za Zorin OS 15, koji se već pojavio kao beta. Zasnovan je na Ubuntu 18.04.2 LTS, koji je ažuriran deset godina.
Ako ste navikli na MacOS od Apple-a, osnovni OS je dobra opcija. Kao i Zorin OS, zasnovan je na Ubuntu-u, ali je još malo pojednostavljen, čineći izbor na kraju više stvar ukusa. Ako želite da uživate u beskonačnim ažuriranjima, distribucija sa takozvanim stalnim izdanjima je takođe opcija (pogledajte okvir).
Uvek ažurni sa aktuelnim izdanjima
S vremena na vreme novi početak je lep, ali inače nema stvarne potrebe za instaliranjem novog operativnog sistema svakih toliko godina. Windows se rešio ovoga sa verzijom 10; možete kontinuirano instalirati ažuriranja za ovo. Linuks takođe poznaje ovaj princip sa takozvanim 'rotirajućim izdanjima', ali to još nije standard. Arch Linux je posebno jak u njemu, a takođe imate koristi od Manjaro-a (koji je izveden iz Arch Linux-a). Dobar izbor Manjaro-a je što uključuje samo stabilne verzije u repozitorijumima, koje su takođe prethodno testirane. Na ovaj način, rizici da se nešto pokvari su ograničeni, sve dok koristite podrazumevani menadžer paketa i ne eksperimentišete previše. Ne prati svaka distribucija princip rotirajućih izdanja. Na primer, Ubuntu se i dalje drži polugodišnjih izdanja sa takozvanom LTS verzijom svake dve godine, koja je dugo podržana. To je povećano na deset godina od 18.04 LTS. U praksi, dug period podrške uglavnom znači da dobijate važne bezbednosne zakrpe, a ne nužno nove verzije softvera. Nadogradnja na novo izdanje je naravno uvek opcija i obično bezbolna.
05 Dosta softvera i drajvera
Da li se plašite da će vam nedostajati poznati drajveri i softver pod Linuxom? To nije neophodno. Skoro svi uređaji rade direktno bez potrebe za instaliranjem jednog upravljačkog programa. A ako uzmemo Zorin OS kao primer, odmah dobijate i ogroman paket softvera. Na primer, izdanje 15 dolazi sa Evolution, koji nudi podršku za Microsoft Exchange, Firefox kao podrazumevani pretraživač i novi LibreOffice 6.2. Sa svojim rafiniranim korisničkim interfejsom, ovaj drugi je još bolja alternativa dobro poznatim Office aplikacijama. Ubuntu baza takođe osigurava da postoji ogromna količina dodatnog softvera koji se može naći u zajednici otvorenog koda. Takođe imajte na umu da su mnoge igre na Steam-u već podrazumevano pogodne za Linux. A zahvaljujući Wine-u sa PlayOnLinux-om, uvek možete da instalirate i koristite određene Windows igre i softver u sopstvenom prozoru ako je potrebno.
06 Lak pokušaj
S obzirom na širok izbor distribucija sa Linuxom, moraćete da uzmete u obzir relativno veliki broj razmatranja i možda ćete čak morati prvo da isprobate neke distribucije. Na sreću, to se može učiniti nekažnjeno i besplatno. Brz i zgodan način da isprobate distribucije je da ih neko vreme pokrenete na virtuelnoj mašini zajedno sa trenutnim operativnim sistemom. Da biste to uradili, instalirajte Oracleov besplatni VirtualBox i kreirajte virtuelne mašine po želji. Možete pokrenuti i isprobati mnoge distribucije 'uživo' tako što ćete narezati ISO sliku na CD ili je staviti na USB stick. Program kao što je Rufus je veoma koristan za ovo. Uzmite USB stick koji je veći od ISO datoteke. Za većinu distribucija dovoljno je 2 GB. USB stick je naravno takođe idealan kao instalacioni medij.
07 Jedan od najbezbednijih operativnih sistema
Linux je jedan od najbezbednijih operativnih sistema. Virusi za Linux postoje, ali su veoma retki. Naravno, pomaže to što Linux još nije toliko popularan kao Windows, pa je stoga manje privlačna meta. Ali takođe je teže da virus prodre u Linux i izazove štetu. Takođe je korisno to što je izvorni kod Linuxa javan i održava ga ogromna grupa programera. Greška će stoga takođe biti uočena i otklonjena mnogo ranije. A o privatnosti još nismo ni razgovarali. Poznato je da Microsoft prikuplja mnogo informacija o svojim korisnicima, što je retkost u Linuksu.
