Fotografije ili slajdovi su krhki. Fotografije iz vašeg albuma u ormanu, ali svakako i sve one fotografije u fasciklama koje ste dali fotografu da razvije, mogu se izgužvati ili pokvasiti. Takođe možete mnogo lakše pronaći fotografije i uvek ih prikazati ako ih imate digitalno. Zato počnite!
Savet 01: Organizujte se unapred
Počnite tako što ćete prikupiti i organizovati sve materijale koje želite da skenirate. Uskoro ćete ih skenirati jedan za drugim, a sređivanjem snimaka logičnim redosledom biće lakše da ih pronađete i kategorišete kasnije u digitalnoj biblioteci. Veoma zgodan način organizovanja je po godinama. Naročito ako već imate neke svoje fotografije u albumima, ovo je verovatno najočigledniji metod. Takođe pročitajte: Možete besplatno uređivati sve svoje fotografije pomoću ovih 20 programa za fotografije.
Prilikom aranžiranja mudro je napraviti i grub izbor fotografija koje apsolutno želite da imate digitalno. Ovde nemojte biti previše kritični: ako se fotografija čini „neuspešnom“, digitalne fotografije se često mogu ispolirati uz neke izmene. Fotografije sa komadom prsta ispred objektiva, na primer, mogu se veoma dobro sačuvati uz pomoć rezbarenja.
Ne biti previše kritičan ne znači da treba slepo poneti sve sa sobom. Ako imate deset fotografija sa rođendana, izaberite dve ili tri, a ostale ostavite u albumu. Naročito ako želite da prebacite celu porodičnu arhivu na svoj računar, to može biti vraški posao ako želite da sve digitalizujete.
Savet 02: Drugi dokumenti
Dok još uvek shvatate, može biti lepo da odmah dodate relevantne dodatne dokumente za skeniranje: razglednice, mape, ulaznice, avionske karte... Možda ćete možda želeti da odštampate fizički foto album sa svim ovim skeniranjima. , a onda je zaista lepo dodati ove vrste dodataka. Ove vrste dokumenata takođe pomažu u organizovanju vaših digitalnih albuma, jer daju kontekst vašim fotografijama sa odmora. Budite kreativni i razmislite o tome kako kasnije možete pretvoriti svoje fotografije u priču. Imate li pečate u pasošu? Карте за укрцавање? Vreća šećera sa one terase na jugu Francuske? Sve ove vrste malih (ravnih) objekata su zabavni za skeniranje za moguću kasniju upotrebu. Ako ste ih već sačuvali, verovatno vam već nešto znače i onda bi možda vredelo digitalizovati.
Savet 03: Skener slajdova
Nije moguće digitalizovati slajdove običnim ravnim skenerom. Za to vam je potreban poseban uređaj. Na prodaju postoje ravni skeneri koji imaju mogućnost skeniranja velikog broja slajdova, ali najčešći je pravi skener slajdova. U osnovi, ovo je pretvorena digitalna kamera u koju stavljate slajdove i zatim ih digitalizujete jedan po jedan. Ako želite da kupite, morate da računate na kupovinu od pedeset do sto evra. Dobro je da proverite kod svojih poznanika da li neko već ima takav skener kod kuće, pošto ga verovatno nećete često koristiti.
Ako posedujete dobar digitalni SLR fotoaparat, na njega možete pričvrstiti i duplikator slajdova. Ovo je adapter u koji ubacujete slajdove i koji zatim kliknete na sočivo kamere. Zatim odštampate i digitalizujete slajd. Prednost ovog proširenja je u tome što pomoću njega možete i digitalizovati negative. Loša strana je što je duplikator slajdova nezgodan za skeniranje velikog broja slajdova, jer morate da ih menjate jedan po jedan. Sa skenerom slajdova možete da ubacite u fioke od pet ili deset slajdova odjednom.
Za obične fotografije, ravni skener je najbolja opcija. Ovo su tradicionalni skeneri sa staklenom pločom na koju postavljate jednu po jednu svoje fotografije. Neki skeneri imaju bočni punjač, u koji stavljate gomilu fotografija koje se zatim automatski skeniraju, baš kao i kod kopir mašine. Nedostatak ovoga je što se fotografije mogu zaglaviti, a takođe je teže skenirati nestandardne veličine. Većina skenera može da skenira pri 300 dpi (tačaka po inču), što je preporučena minimalna rezolucija za snimanje fotografija. Niže nije dobra ideja, jer će se detalji izgubiti.
Ne pokušavajte da digitalizujete celu svoju kolekciju fotografija fotografisanjem svojih fotografija digitalnim fotoaparatom ili pametnim telefonom. Ovo ne daje lep rezultat i predstavlja mnogo više posla. Ako i dalje želite da probate, imamo zgodan plan korak po korak.
Savet 04: Čišćenje skenera
Šteta je ako nakon skeniranja tokom naknadne obrade otkrijete da je na vašem skeneru ili vašim fotografijama bilo prašine ili drugih uznemirujućih čestica. Iako još uvek možete učiniti nešto po tom pitanju pomoću softvera za uređivanje slika, prevencija je uvek bolja ovde.
Pratite uputstva u uputstvu za skener da biste pravilno očistili staklenu ploču od prašine i mrlja. Takođe redovno proveravajte tokom skeniranja da prašina ili dlačice ne dospeju na ploču. Naročito ako izvadite stare albume iz ormara, ovo je nešto na šta treba paziti. Isto važi i za fotografije koje skenirate. Obrišite ga suvom mekom krpom, na primer krpom od mikrovlakana. Limenka komprimovanog vazduha takođe može pomoći. Ne pritiskajte, radi se o tome da sa sobom ponesete male dlačice i prašinu bez oštećenja fotografije. Nemojte koristiti vodu ili deterdžent jer će to oštetiti zaštitni sloj fotografija.
Šta je dpi?
Dpi označava tačke po inču. Ovo pokazuje koliko je piksela u redu na 2,54 cm (1 inč). Ovo je posebno važno ako želite ponovo da odštampate fotografiju. Nizak dpi znači da ima manje informacija o pikselima. Dakle, ako odštampate fotografiju veličine postera sa malim dpi, videćete zrnastu sliku. Kada štampate normalne fotografije do veličine A4, 300 dpi je više nego dovoljno. Veći dpi daje vam više slobode u uređivanju jer ima više informacija sa kojima možete raditi. Tada možete, na primer, da isečete manji deo fotografije i da je odštampate u razumnoj veličini bez gubitka kvaliteta.
Savet 05: Testirajte skeniranje
Pre nego što obradite celu kolekciju, pametno je da uradite nekoliko testnih skeniranja da biste pronašli optimalne postavke softvera za skeniranje. U većini slučajeva, softver sa vašim skenerom ima niz unapred programiranih postavki koje su savršeno adekvatne. Isprobajte ove unapred podešene postavke i vidite šta daje najbolji rezultat.
Ova faza se odnosi na digitalizaciju fotografija (ili slajdova) sa što je moguće više detalja tako da ih kasnije možete optimizovati pomoću uređivača fotografija.
Uverite se da skenirate pri minimalnoj rezoluciji od 300 dpi (pogledajte i okvir). Veći dpi zauzima više prostora za skladištenje i može dati bolji rezultat u nekim slučajevima. Eksperimentišite sa ovim i u svojim testnim skeniranjima. Da biste videli razliku, pametno je da zumirate skenirane fotografije. Tek tada zaista vidite koliko detalja može biti izgubljeno sa nižim dpi. Iskustvo pokazuje da za većinu fotografija dpi od 300 do 600 daje odličan rezultat.
