Ako pogledate prednju, pozadinu i bočne strane računara, videćete brojne konektore. Na ovo se može povezati razna oprema, ali šta tačno? Poznavanje ovih priključaka olakšava odluku o kupovini spoljne opreme, jer možete biti sigurni da će ona odgovarati. Pregled trenutnih veza.
Mnogo luka
Koristili smo fotografije sa dva različita računara tako da su prisutni praktično svi pomenuti portovi. Neki portovi su na obe fotografije, neki samo na jednoj (pogledajte numeraciju).
1. USB 2.0
Svaki računar ih ima: USB portove. Dugi niz godina USB je bio standardni komunikacioni port za povezivanje uređaja ili prenos podataka. Standard postoji od 1996. godine, a 2001. ga je nasledio trenutni USB2.0 protokol (480 Mbit/s). Trenutno USB 2.0 dostiže granicu u pogledu brzine. Na primer, fleš memorija i čvrsti diskovi su mnogo brži nego što port može da podnese (u praksi maksimalno 30 MB/s). Za brže uređaje, firewire se ponekad koristi kao alternativa. Naslednik je dostupan u obliku USB 3.0.
2. USB 3.0
USB 3.0 je najnovija verzija USB standarda, koja pruža rešenje za ograničenje brzine USB 2.0. USB 3.0 nudi teorijsku brzinu od 5 Gbit/s, što u praksi (minus 'overhead') iznosi maksimalno 400 MB/s. USB 3.0 se može prepoznati po plavoj boji u konektoru. Port na računaru je kompatibilan sa USB 2.0 i sadrži dodatne kontakte za USB3.0 brzinu. Kabl koji ide u priključeni USB3.0 uređaj je fizički drugačiji. Često se još uvek traži matična ploča ili notebook koji imaju ovaj port kao standard (alternativa je zasebna priključna kartica).
3. Firewire
Firewire je alternativni standard od Apple-a do USB-a, koji se pojavio na tržištu 1998. godine. Firewire je takođe poznat kao IEEE 1394. Bio je standardan na svakom Mac-u, a nakon nekoliko godina i na računarima. Konkretno, u pogledu brzine, Firewire je bio tehnički superiorniji od USB-a, tako da je brzina u praksi bila veća. Originalni firewire standard je pre nekoliko godina nasledio firewire 800, koji ima fizički drugačiju vezu. U praksi nalazimo samo firewire 400 na računarima, konektor koji vidite na fotografiji. Standard se koristi za, na primer, eksterne čvrste diskove i čitače CompactFlash kartica koji imaju koristi od brzine. U toku je i firewire3200 protokol, ali da li to ima smisla sada kada postoji USB 3.0?
4. Analogne audio veze
Skoro svaki računar ili notebook ima najmanje jedan 3,5 mm audio priključak za zvučnike ili slušalice. Zbog porasta surround zvuka, sada nalazimo pet ili šest zvučnih konekcija od 3,5 mm na računarima. Ako koristite samo stereo zvučnike, skoro uvek bi trebalo da koristite zelenu vezu. Plava utičnica je linijski ulaz, dok je ružičasta za mikrofon. Druga dva priključka su za zadnje zvučnike, centralne zvučnike i sabvufer. Međutim, ne postoje standardne boje za ovo i izgled se može razlikovati. Na prenosivim računarima, izlaz za slušalice se ponekad kombinuje sa ulazom za mikrofon ili se izlaz za slušalice kombinuje sa optičkom S/PDIF vezom od 3,5 mm.
5. S/PDIF
S/PDIF je digitalna audio veza koju su izmislili Sony i Philips (što odmah objašnjava prva dva slova). S/PDIF je dostupan u optičkoj i koaksijalnoj verziji. Optička varijanta se takođe zove Toslink (što opet znači Toshiba Link). Koaksijalna verzija koristi RCA konektor, koji je obično narandžasti da bi se izbegla zabuna sa, na primer, istom (žutom) vezom za kompozitni video. Zavisi, na primer, od vašeg prijemnika koju S/PDIF vezu koristite. Neki računari takođe imaju S/PDIF ulaze.
6.Ethernet
Sa eternet vezom povezujete svoj PC ili notebook sa kućnom mrežom, na primer preko rutera ili modema. Iako Wi-Fi postaje sve popularniji, Ethernet i dalje nudi brže i stabilnije brzine prenosa. Moderne Ethernet veze imaju brzinu do 1000 Mbit/s (ili 1 Gbit/s). Eternet konektor ima dve statusne lampice koje ukazuju na aktivnost podataka.
7. eSATA
Sve češće postoji eSATA veza na računarima. Namenjen je za eksterno povezivanje SATA diskova, na primer u obliku eksternog čvrstog diska. eSATA veza je dobra alternativa USB 2.0 i Firewire-u jer nudi znatno veće brzine.
8. VGA i DVI
Najčešće korišćene veze za povezivanje računara sa monitorom su staromodna VGA veza i DVI veza. Digitalni DVI port je naslednik analognog VGA porta za monitore. Velika razlika između VGA i DVI je u tome što VGA ima određeni gubitak kvaliteta zbog konverzije digitalnog u analogni signal. Sa DVI, informacije o boji se šalju direktno (digitalno) sa video kartice na monitor. Druga razlika je u tome što DVI takođe dodaje informacije o rezoluciji, tako da nikada ne morate da je podešavate ručno. Razlika je posebno vidljiva na višim rezolucijama, do rezolucije od 1280 x 1024 VGA je obično prilično upotrebljiv.
9. HDMI i DisplayPort
HDMI i DisplayPort su takođe digitalne alternative DVI konekciji. Glavna razlika između HDMI i DVI je u tome što HDMI takođe prenosi audio signale. Štaviše, propusni opseg je mnogo veći nego kod DVI. Alternativa HDMI-u je DisplayPort. Iako konektor podseća na HDMI priključak, nije kompatibilan. Međutim, DisplayPort (baš kao HDMI) je kompatibilan sa HDCP zaštitom od kopiranja. Propusni opseg je 10,8 Gbit/s. Trenutno je broj računara, grafičkih kartica i posebno monitora sa DisplayPort-om ograničen, ali se povećava. Možete videti razliku između HDMI i DisplayPort-a u pojedinačnom umetku.
10. PS/2 Port
PS/2 port je port koji se donedavno koristio kao priključak za tastaturu i miš. Većina modernih računara koristi USB za ulazne uređaje, a ponekad čak i nedostaje PS/2 port. Ljubičasti PS/2 port je za tastaturu, zeleni je za miš. Zbog opadanja popularnosti veze, takođe vidimo kombinovane portove na nekim modernim računarima koji su pogodni i za miša i za tastaturu.
Novo: Thunderbolt
Thunderbolt veza je još uvek prilično nova. To je novi Intelov interfejs zasnovan na PCI Express i DisplayPort-u koji se trenutno nalazi samo u Appleovoj novoj MacBook Pro seriji. Thunderbolt, ranije nazvan 'Light Peak', alternativa je raznim eksternim konekcijama kao što su SCSI, SATA, DisplayPort, HDMI, VGA, firewire i USB. Trebalo bi da obezbedi da se broj različitih portova na računaru značajno smanji. Protokol ima dovoljnu propusnost da u principu zameni bilo koji oblik veze. Trenutna verzija je zasnovana na bakarnoj žici i postiže maksimalno 10 Gbit/s (dva puta više od USB 3.0). Intel želi da u budućnosti pređe na optička vlakna, čineći 100 Gbit/s izvodljivim. Očekuje se da će se Thunderbolt pojaviti na računarima drugih proizvođača 2012. godine.
