Ako želite da počnete sa dodatnim operativnim sistemom ili sa dodatnom instalacijom vašeg trenutnog operativnog sistema, možda biste pomislili na konfiguraciju dvostrukog pokretanja. Ovde se takođe govori o takvoj konstrukciji, ali su mogući i drugi scenariji, kao što je virtuelizacija ili prenosiva verzija na USB medijumu.
U ovom članku pretpostavljamo da je Windows 10 instaliran na vašem računaru i da je ovaj OS operativni sistem koji vam je najpoznatiji. Ali možda ćete povremeno želeti da eksperimentišete sa drugim operativnim sistemom ili da budete u mogućnosti da radite sa drugim izdanjem ili verzijom Windows-a, na primer zato što jedna od vaših aplikacija ne radi ispravno pod Windows 10. Ili ste možda toliko vezani za Windows 10 da želite da ga imate sa sobom u pokretu. I mislimo bukvalno, u prenosivom obliku na USB stiku. U ovom članku razmatramo različite scenarije za početak rada sa takvim dodatnim operativnim sistemom.
01 Datoteka slike diska
U našem prvom scenariju, mi ćemo virtuelizovati naš operativni sistem. OS tada ostaje uredno unutar tog virtuelizovanog okruženja i u principu ne ometa vaš uobičajeni, fizički instalirani operativni sistem. U okviru za tekst 'Virtualbox' možete pročitati kako da virtuelujete operativni sistem koristeći besplatni VirtualBox. Međutim, ovde se fokusiramo na manje poznato rešenje: sistem sa dvostrukim pokretanjem sa Windows instalacijom na virtuelnom čvrstom disku, bez spoljnog softvera za virtuelizaciju.
Za ovo nam je potreban Windows instalacioni medij. Ako nemate dostupan instalacioni DVD ili USB stick za pokretanje, prvo morate sami da kreirate takav medij. Prvo nabavite ISO sliku diska sa željenom verzijom operativnog sistema Windows. Za trenutnu verziju operativnog sistema Windows 10, pogledajte sledeći korak (pogledajte „02 Instalacioni štapić“); za starije verzije operativnog sistema Windows, možete jednostavno koristiti besplatni Microsoft Windows i Office ISO alat. Otvorite karticu ovde Windows i izaberite željenu verziju (7, 8.1 ili 10), tip sistema (32 ili 64 bit) i jezik. Potvrdite svoje izbore i preuzmite odgovarajuću ISO datoteku.
02 Instalacioni štap
Sada želite da preuzmete Windows na USB stick za pokretanje. Ako se radi o trenutnoj verziji operativnog sistema Windows 10, najbolje je da počnete sa alatkom za kreiranje medija: ona će preuzeti Windows u jednom potezu, a zatim ga uredno staviti na USB stick. Ako ste već sami preuzeli Windows ISO datoteku (pogledajte '01 datoteka slike diska'), možete je besplatno preuzeti Rufus. Ubacite USB stick u računar, pokrenite Rufus i pogledajte štap. Bee Izbor pokretanja изабрати вас Disk ili ISO slika (izaberite) i upućuje vas pomoću dugmeta SELECTING u vašu iso datoteku slike. U zavisnosti od uređaja koji želite da pokrenete preko ovog štapa, izaberite Izgled particije и Target System bilo GPT и UEFI (bez CSM), ili MBR и BIOS (ili UEFI-CSM) (pogledajte takođe '08 Bios of uefi'). Drugu opciju je najbolje ostaviti netaknutu. Potvrdite sa ПОЧЕТАК и са У реду (два пута). Čim se pojavi poruka 'Gotovo', možete pritisnuti БЛИЗУ kliknite.
VirtualBox
Preuzmite VirtualBox sa www.virtualbox.org i instalirajte alatku. Kada zatim pokrenete program, završićete u praznom upravljačkom modulu. Zato pritisnite dugme Нова i unesite ime za svoju virtuelnu mašinu (vm). Izaberite pravi Tip OS (као Microsoft Windows ili Linux) kao i ispravnu verziju. Bee Mašinska fascikla naznačite gde možete završiti. Zatim naznačite potrebnu količinu RAM-a. Konačno, uverite se Napravite novi virtuelni čvrsti disk je sada izabran i potvrdite sa Креирај. Ostavite tip podešen na VDI, pritisnite Следећи i poželjno odabrati Dinamički dodeljeni. Odredite (maksimalnu) veličinu vašeg virtuelnog diska - na primer 15 GB za Linux i 30 GB za Windows - i zaokružite sa Креирај. U modulu za upravljanje izaberite VM i pritisnite Почетак. Kliknite na ikonu Izaberite datoteku virtuelnog optičkog diska i pokažite na preuzetu iso datoteku. Pritisnite Почетак za virtuelnu instalaciju OS-a i pratite uputstva. Nakon toga, virtuelni OS se može pokrenuti iz upravljačkog modula VirtualBox-a. Preko dugmeta Institucije možete prilagoditi sve vrste svojstava vašeg VM-a ako želite.
03 Create Vhd
Naoružani ovim Windows instalacionim štapom, možemo da počnemo. Pokrenite predviđeni uređaj sa ovim štapom – u zavisnosti od sistema, morate pozvati poseban meni za pokretanje (preko nekog funkcijskog tastera) ili ćete možda morati da prilagodite redosled pokretanja u biosu sistema. Ako je potrebno, pogledajte uputstvo za vaš računar. Ako je sve u redu, malo kasnije će se pojaviti prozor sa molbom da podesite jezik i raspored tastature. Nakon vaše potvrde sa Следећи Pojaviće se „Instaliraj odmah“. Ovde pritisnete Shift+F10. Sada ćete stići do komandne linije. Ovde pokrećete komandu diskpart, praćeno volumenom liste, da biste dobili pregled particija. Zatim kreirate odgovarajući vhd volumen (virtuelni čvrsti disk), na primer od oko 30 GB: kreirajte vdisk file=x:\virtualwindows.vhd maksimum=30000 type=fixed (zamenite x: željenim slovom diska). Umesto fiksnog, možete takođe da otkucate proširivo: vaš virtuelni disk će tada rasti u skladu sa potrebama do navedenog maksimuma (u našem primeru: 30000 MB).
04 Instalirajte virtuelno
Nakon što je proces završen, montirajte kreiranu vhd datoteku na sistem pomoću sledeće dve komande:
izaberite vdisk file=x:\virtualwindows.vhd
priložiti vdisk
(sa detach vdisk možete ponovo isključiti disk ako želite).
Zatvorite prozor komandne linije i nastavite sa instalacijom operativnog sistema Windows Instalirajte sada. Obavezno izaberite nedodeljeni prostor svog virtuelnog čvrstog diska kao ciljnu lokaciju! Zanemarite poruku „Windows se ne može instalirati na ovaj disk“ i pritisnite Следећи, nakon čega će instalacija zapravo početi.
Trebalo bi da vidite meni za pokretanje kada ponovo pokrenete računar sa, pored fizičke instalacije Windows-a, i virtuelnom na vašem VHD disku. Sa EasyBCD možete lako da se bavite ovim menijem za pokretanje i, na primer, podesite podrazumevani redosled pokretanja ili vremensko ograničenje; to možete učiniti preko dugmeta Uredi meni za pokretanje.
05 Windows To Go
Uz određeni napor, takođe je moguće napraviti prenosivu verziju Windows-a. Windows 10 Enterprise and Education ima takvu mogućnost ugrađenu u sebe. Отворите прозоре Контролна табла, Почетак Windows To Go i sledite uputstva. Proverite da li ste priključili odgovarajući USB medij. Eksterni USB disk obično radi, ali je broj USB stickova sertifikovanih za Windows To Go ograničen.
Međutim, pretpostavimo da imate Windows Home ili Professional. U ovom slučaju, možete pribegavati spoljnom alatu.
Već smo pomenuli upravo takav alat pod '02 Installation Stick', naime Rufus. Nastavite na isti način kao što smo tamo opisali, samo vi birate Windows To Go u padajućem meniju na Opcija slike (umesto standardne Windows instalacije); ova opcija bi trebalo da bude dostupna u Windows 8, 8.1 i 10. Idealno bi trebalo da koristite štap koji je sertifikovan za Windows To Go, ali u svakom slučaju treba da bude veličine najmanje 16 GB. Ako želite da budete u mogućnosti da se pokrenete sa stick-a na sistemu sa klasičnim biosom, izaberite MBR ако Izgled particije; inače se možete odlučiti za GPT. Наместити Систем датотека у на NTFS odmah Podrazumevana veličina klastera. Postavite pokazivač na svoju Windows 10 iso datoteku i potvrdite sa Почетак и са У реду (два пута). Ovaj proces može potrajati veoma dugo, ali nakon toga bi trebalo da imate Windows na štapiću.
Još više 'da ide'...
Ako iz nekog razloga ne možete da kreirate Windows To Go medij sa Rufusom, ipak možete pokušati sa WinToUSB. Ovaj alat vam takođe omogućava da stavite Windows na prenosivi USB disk. Sa dugmetom Fizički na USB (zaista, nije ispravan holandski) takođe je moguće učiniti vašu već instaliranu verziju Windows-a prenosivom. Međutim, čini se da sa besplatnim izdanjem nije moguće učiniti Windows 10 1809 ili noviji „prenosivim“, a takođe izbor MBR formata koji bi trebalo da radi i na biosu i na uefi-u očigledno nije uključen u ovo izdanje.
Slične opcije se i dalje mogu naći u AOMEI Partition Assistant-u, preko menija Svi alati / Windows(7/8/10) toGo Maker. Nažalost, čini se da je ova funkcija rezervisana za komercijalno Professional izdanje (oko 50 USD).
06 Brzo pokretanje putem dvostrukog pokretanja (fizičko)
Naš treći scenario je možda najklasičniji pristup pokretanju sa drugog OS-a, ali je istovremeno i najkompleksniji i delikatniji. Na kraju krajeva, mi ćemo instalirati dodatni OS na posebnu, fizičku particiju na uobičajen način. Kao primer, ovde uzimamo popularnu Linuk distribuciju Ubuntu.
Preporučujemo da prvo napravite potpunu rezervnu kopiju sistema vaše trenutne instalacije: nikad ne znate da li nešto neočekivano pođe naopako. Besplatna i jednostavna alatka za pravljenje rezervnih kopija je EaseUS Todo Backup Free.
Preporučujemo da onemogućite funkciju u operativnom sistemu Windows 10 pre nego što započnete instalaciju dvostrukog pokretanja koja dovodi do toga da OS pređe u neku vrstu režima spavanja pri pokretanju. Ova funkcija može izazvati probleme u scenariju dvostrukog pokretanja. Pritisnite taster Windows, otkucajte konfiguraciju, pokrenite Контролна табла i biraj Sistem i bezbednost / Promena ponašanja dugmadi za napajanje Bee Управљање струјом. кликните на Promenite podešavanja koja trenutno nisu dostupna i opozovite izbor Omogućite brzo pokretanje. Potvrdite sa Čuvanje promena.
07 Particija
Takođe morate da se uverite da ima dovoljno slobodnog prostora na disku za fizičku particiju dodatnog OS-a. To možete brzo da proverite pritiskom na taster Windows + R i diskmgmt.msc бити изнесенђ. Ako nemate dovoljno neraspoređenog prostora – za Ubuntu vam je potrebno otprilike 15 GB – možda ćete imati malo izbora osim da smanjite već postojeću particiju. Ovo se može uraditi desnim klikom na particiju u grafičkom prikazu i Smanjite jačinu zvuka да изаберете. Navedite za koliko MB želite da ga smanjite, na primer 15000. Potvrdite sa скупља.
Ako ovo ne uspe, i dalje možete pokušati sa eksternim menadžerom particija kao što je EASEUS Partition Master Free.
08 Bios of uefi
Stoga je namera da instalirate drugi operativni sistem na svoj računar. Međutim, mogu nastati problemi kada instalirate oba OS-a u različitim 'režimima pokretanja': uefi u odnosu na klasični (zastareli) bios ili csm (modul za podršku kompatibilnosti) režim. Istina je da je većina računara poslednjih godina opremljena uefi-jem, ali čak i ako imate noviji računar, to ne mora da znači da će se Windows zapravo pokrenuti u uefi režimu.
Stoga je dobra ideja da proverite režim pokretanja vaše Windows instalacije pre nego što instalirate drugi OS. Pokrenite Windows, pritisnite Windows + R i pokrenite komandu msinfo32 iz. Bee Преглед система da li primećujete predmet BIOS režim на. је овде UEFA, onda će se Windows zapravo pokrenuti u uefi režimu pokretanja. U drugom slučaju, ovde Застарела ili наслеђе.
Uefi je stoga moderna varijanta i nudi neke prednosti u odnosu na klasični bios. Na primer, sistem se pokreće malo brže, možete da pokrenete sistem sa diskova većih od 2 TB i u principu nije potreban menadžer pokretanja za dvostruki menadžer pokretanja (pogledajte i okvir za tekst 'Izbor pokretanja'). Međutim, šta ako se ispostavi da se Windows na vašem računaru pokreće u klasičnom bios režimu? Tada zapravo možete ići na dva načina: takođe instalirate drugi OS u tom režimu ili prvo ponovo instalirate Windows u potpunosti u uefi režimu. Trebalo bi biti jasno da će ova poslednja opcija biti najzahtevnija.
Izbor čamaca
Ako instalirate Linuk distribuciju kao što je Ubuntu u dualboot posle Windows 10, menadžer pokretanja Grub preuzima podrazumevano i omogućava vam da birate između oba OS-a. Međutim, ako imate oba OS instalirana u uefi režimu, takođe možete izabrati željeni OS van Grub-a. Preko interventnog tastera – konsultujte svoj sistemski priručnik ako je potrebno – pozivate meni za izbor bios-bootselecta gde zatim ukazujete na OS. Ako želite, takođe možete da date viši prioritet instalaciji Windows-a u sekvenci pokretanja BIOS-a vašeg sistema: ovo se često pokaže kao rešenje ako se kasnije pokaže da instalacija glavnih Windows ažuriranja izaziva probleme.
09 Sigurno pokretanje
Čak i kada se Windows pokrene u uefi režimu, još niste tamo. У истом Преглед система opcija se takođe pojavljuje Status bezbednog pokretanja на. Ova stavka se odnosi na funkciju 'bezbednog pokretanja'. Ako ova opcija nije omogućena na vašem računaru, morate biti posebno oprezni. Na kraju krajeva, neke verzije uefi-biosa se usuđuju da pređu na zastareli/csm režim baš tako kada instalirate dodatni OS. Sada biste mogli da razmislite o brzom omogućavanju funkcije bezbednog pokretanja u uefi biosu, ali tada se vaš već instalirani Windows više neće pokretati. Ako opcija zaista nije omogućena, takođe je najbolje da proverite u uefi biosu da li ne možete da sprečite takav automatski prelazak (na legacy/csm): pogledajte uputstvo za vaš sistem ako je potrebno.
U svakom slučaju, preporučuje se da proverite režim pokretanja vašeg novog OS-a odmah nakon instalacije kako biste bili sigurni da OS nije instaliran u drugom režimu pokretanja. U Linuxu (Ubuntu) to možete učiniti na sledeći način: na radnoj površini kliknite na Prikaži aplikacije / Terminal i pokrenite komandu efibootmgr i potvrdite tasterom Enter. Ako komanda nije prepoznata, možete brzo da instalirate odgovarajući paket pomoću sudo apt install efibootmgr. Ako ova komanda rezultira promenljivim za pokretanje, onda se OS pokrenuo u uefi režimu pokretanja. U suprotnom, pojaviće se poruka o grešci („nije podržano“).
10 Instalacija
Sada ste završili sve pripremne korake i provere i spremni ste da instalirate drugi OS. Onda vam je, naravno, potreban medij za instalaciju i za to takođe sa zahvalnošću koristimo besplatni Rufus. Već smo opisali metod pod '02 Instalacioni štap'. Uverite se da ste podesili ispravne parametre koji odgovaraju upotrebi na UEFI sistemu ili zastarelom/csm sistemu. Nakon toga, USB stick je spreman i vi ga uključite u ciljni sistem.
Prvo izaberite željeni jezik (holandski) i kliknite Instalirajte Ubuntu. naznačite svoj tačan raspored tastature uključite i pritisnite Dalje. Navedite da li imate a Normalna instalacija (uključujući kancelarijski paket, igre i medijske plejere) ili a Minimalna instalacija preferira. Ponovo potvrdite sa Dalje. Obično Ubuntu otkriva da je Windows 10 već instaliran na vašem računaru i nudi opciju Instalirajte Ubuntu uz Windows 10 доступан. Po mogućstvu izaberite ovu opciju osim ako niste dobro upućeni u tipično Linux particionisanje. U drugom slučaju, možete kliknuti na Nešto drugo i sami kreirati potrebne particije, kao što su root (/), swap i home. Potvrdite sa Instalirajte sada и са Dalje. Podesite vremensku zonu, postavite ime i lozinku i započnite stvarnu instalaciju. Sada nakon ponovnog pokretanja videćete da se pojavljuje Grub meni za pokretanje koji vam omogućava da birate između Ubuntu-a i Windows 10.
Upravnik broda Grub
Podrazumevano, Grub meni za pokretanje počinje nakon 10 sekundi sa Ubuntuom. Ako više volite da se Windows 10 automatski ponovo pokreće ili ako više volite drugačije vreme čekanja, to možete kontrolisati iz prozora terminala, ali alatka Grub Customizer radi mnogo lakše. Prvo morate instalirati ovaj paket. Otvori a Terminalprozor i pokrenite sledeće komande redom:
sudo add-apt-repository ppa:danielrichter2007/grub-customizer
sudo apt update
sudo apt install grub-customizer
Potvrdite sa J , nakon čega dodate alat Prikaži aplikacije nalazi na Ubuntu radnoj površini. Pokrenite aplikaciju i idite na karticu Konfiguracija liste. Koristite tastere sa strelicama da biste pomerali stavke nagore ili nadole. Na kartici Opšta podešavanja prilagoditi vreme čekanja i Подешавања екрана možete da promenite fontove i boje, ali i da otpremite sopstvenu sliku koja će služiti kao pozadina za vaš Grub meni za pokretanje.
