Šanse su da vaš ruter dolazi od vašeg internet provajdera, jer su vrlo često ruter i modem u jednom uređaju. To može biti lako, ali ima i dosta nedostataka. Međutim, možete staviti dodatni ruter u svoju mrežu. Zašto i kako? Možete ga pročitati u ovom članku.
Možda još uvek imate stari (bežični) ruter koji leži unaokolo, inače ga verovatno možete kupiti za bescenje. Lepo, ali šta ćeš sa tim? Već možemo smisliti mnogo razloga zašto dodatni ruter u vašoj mreži može biti koristan.
01 Razlozi za dodatni ruter
Na primer, modemski ruter vašeg provajdera je u ormariću za merače i bežični domet je ispod standarda. U tom slučaju, proširivač dometa ili WiFi repetitor i dalje mogu pružiti rešenje, ali u principu prepolovite brzinu svoje bežične veze. Drugi razlog da uključite drugi ruter u svoju mrežu je taj što vaš standardni ruter nudi nekoliko dodatnih opcija (a provajder vam ne dozvoljava da sami petljate sa firmverom). I često nema USB porta za eksterni disk, nema podrške za VPN i nema mogućnosti mreže za goste. Ili možda proširene Wi-Fi opcije razočaravaju: nema simultanog dual banda, nema ac-wifi i tako dalje. Ili je pregršt LAN portova rutera već pretrpan, tako da su vam potrebne dodatne opcije za povezivanje. Naravno, možete kupiti prekidač, ali obično možete koristiti i stari ruter kao prekidač.
Ali možete imati i „napredniji“ razlog za takav drugi ili čak treći ruter: želite da svoju mrežu podelite na podmreže, na primer, gde korisnici (ili hakeri...) iz jedne podmreže ne mogu da dođu do uređaja drugo. Ovakva zaštićena podmreža može biti korisna za upotrebu od strane vaše dece ili gostiju, ili ako imate pokrenut server koji želite da odvojite od ostatka vaše mreže. Takva odvojena mreža je korisna i za nesigurnu IoT opremu.
Imati sopstveni ruter znači da ste sami odgovorni za konfiguraciju i nadogradnju. Naravno, nije moguće pozvati provajdera za podršku vašeg drugog rutera. Ali to ne odvraća čitaoca kompjutera!
02 Ruteri u tandemu
Zapravo postoje dva načina na koja možete povezati rutere jedan za drugim. Sa prvim tipom, povezujete lan port prvog rutera preko utp kabla na lan port vašeg drugog rutera. Ovo se radi tako da oba rutera budu u istom lan-ip segmentu, tako da se računari i drugi mrežni uređaji mogu povezati na oba rutera. Ovo podešavanje se preporučuje ako želite da budete u mogućnosti da delite datoteke i druge resurse širom vaše mreže, a drugi ruter tada služi kao WiFi pristupna tačka ili prekidač u vašoj normalnoj mreži.
Sa drugim tipom, stvari postaju malo složenije: ovde povezujete lan port prvog rutera sa WAN portom vašeg drugog rutera. Oba rutera tada imaju različite IP segmente, tako da uređaji iz jednog segmenta ne mogu jednostavno pristupiti uređajima iz drugog segmenta. Obrnuto je normalno još uvek moguće. Ako zaista želite dva potpuno odvojena segmenta koji se ne mogu približiti jedan drugom, možete razmotriti Y-aranžman sa tri rutera. Sve ove opcije su eksplicitno razmatrane u ovom članku.
02 Lan-lan naspram lan-wan: suštinski različit dizajn.
Prvi metod povezivanja dva rutera, LAN-to-LAN veza, često nudi rešenje ako su vam potrebni dodatni LAN portovi ili ako je Wi-Fi opseg vašeg prvog rutera nedovoljan.
03 Prikupite osnovne informacije
Kao što je pomenuto, nedostatak Wi-Fi dometa možete rešiti pomoću proširivača dometa, repetitora ili seta strujne linije sa više adaptera (sa ili bez integrisane bežične pristupne tačke), ali to naravno košta. Dodatna bežična pristupna tačka je takođe moguća, ali je takav uređaj obično skuplji od dodatnog rutera - posebno ako ga još uvek imate.
Stoga se odlučujemo za dodatni ruter i pretpostavljamo da je vaš prvi ruter povezan sa modemom – ako već nije ruter sa jednim modemom. Takođe proverite da li je računar povezan na jedan od LAN portova tog prvog rutera. Zatim otvorite komandnu liniju na tom računaru i pokrenite komandu ipconfig iz. Obratite pažnju na IP adresu Podrazumevani mrežni prolaz (podrazumevani mrežni prolaz) na vašu Ethernet vezu, kao i na Subnet Mask. Ovo poslednje je obično 255.255.255.0.
04 Adresa rutera
Sada povežite svoj drugi ruter na električnu mrežu i za sada samo povežite računar na LAN port ovog rutera. Pretpostavljamo da znate IP adresu i detalje za prijavu tog rutera. Ako ste ga zaboravili, još uvek možete da resetujete ruter tako da se vrati na podrazumevanu konfiguraciju. Takvo resetovanje se obično može uraditi sa pravilom 30/30/30: pritisnite i držite dugme za resetovanje šiljatim predmetom 30 sekundi, zatim isključite ruter i ponovo ga uključite nakon 30 sekundi, i dalje držite dugme za dok je poslednjih 30 sekundi. Takođe pogledajte (online) priručnik uređaja, ovde ćete često naći podrazumevanu IP adresu sa korisničkim imenom i lozinkom.
Zatim pokrenite pretraživač i uparite ga sa IP adresom ovog drugog rutera. Nakon registracije možete početi. Pre svega, uverite se da ova IP adresa spada u isti IP segment (podmrežu) vašeg prvog rutera. Pretpostavimo da vaš prvi ruter ima (LAN) IP adresu 192.168.0.254, onda možete drugom ruteru dati adresu 192.168.0.253 (samo poslednja cifra se razlikuje), sa istom maskom podmreže. Da biste izbegli sukobe adresa, uverite se da ova adresa još uvek nije u upotrebi na vašoj mreži i da nije u dhcp opsegu vašeg prvog rutera. Možda ćete to morati prvo da proverite u veb interfejsu vašeg prvog rutera.
05 Konfiguracija rutera
Prvi korak je napravljen, ali pošto je samo jednom dhcp serveru dozvoljeno da bude aktivan unutar jedne podmreže, još uvek morate da deaktivirate ovu uslugu na svom drugom ruteru, tako da distribucija adresa ostaje prerogativ vašeg prvog rutera. Takođe treba obratiti pažnju na bežični deo. Verovatno želite da budete u mogućnosti da 'lutate' između oba rutera i najčešći scenario u tom slučaju je da oba rutera date isti SSID, iako je poželjno drugačiji SSID za opsege od 2,4 GHz i 5 GHz (ako su oba dostupna) . ). Ako je moguće, izaberite isti Wi-Fi i standard šifrovanja na oba rutera, sa istom lozinkom (na primer, 802.11n i wpa2-aes). Za opseg od 2,4 GHz, međutim, postavite drugi ruter na drugi kanal, koji je idealno za najmanje 5 brojeva različit od onog na vašem prvom ruteru (na primer, kanali 1 i 6 ili kanali 6 i 11). Postavite svoj drugi ruter optimalno u svom domu. Softver kao što je besplatni NetSpot može vam pomoći u ovoj anketi o sajtu, dostupnoj za Windows i macOS). Sada povežite oba rutera jedan sa drugim pomoću mrežnog kabla koji povezujete na LAN portove.
Most mode
Neki ruteri su opremljeni takozvanim režimom mosta. Ovo dodatno olakšava postavljanje rutera kao dodatne pristupne tačke u okviru postojeće mreže (segmenta). U režimu mosta, vaš ruter deluje kao pristupna tačka i stvari poput dhcp servera su automatski onemogućene. Ako vašem ruteru nedostaje ta funkcionalnost, možda ćete to moći da uradite ažuriranjem firmvera ili, ako je potrebno, putem fleša sa alternativnim firmverom od DD-WRT. Takav blic izvodite u potpunosti na sopstvenu odgovornost.
Pretpostavljamo da je vaš prvi ruter konfigurisan za bežični pristup. Zatim idite na veb interfejs vašeg drugog rutera i aktivirajte Bridge Mode ili opcija slična ovoj. Možete ga pronaći u odeljku kao što je Режим мреже, Бежични режим ili Тип конекције. Dajte ovom ruteru IP adresu u istom IP segmentu kao i drugom ruteru, sa istom maskom podmreže. Ako je vaš ruter podešen na režim premošćavanja, možete da povežete ruter sa svojom mrežom preko WAN porta pomoću mrežnog kabla, nakon čega uređaj funkcioniše kao pristupna tačka.
Ako nameravate da radite sa dve odvojene podmreže gde računari spoljne podmreže (povezani sa vašim prvim ruterom) ne mogu da dođu do uređaja unutrašnje podmreže (povezane sa vašim drugim ruterom), onda morate da koristite LAN to -wan podešavanje . Ovde pravimo I-postavku.
06 Wan odeljak
Sa LAN-to-WAN podešavanjem možete, na primer, da pokrenete jedan ili više servera na spoljnoj podmreži, ili da koristite ovu podmrežu kao (bežičnu) mrežu za svoju decu ili goste – možda čak i u kombinaciji sa DNS veb filtriranjem (pogledajte korak 8). Takav aranžman je takođe koristan, na primer, za odvajanje nesigurne IoT opreme od vaših drugih mrežnih uređaja.
Zabeležite IP adresu i masku podmreže vašeg prvog rutera. Proverite preko veb interfejsa da li je dhcp usluga aktivna na ovom ruteru. Sada povežite računar na LAN port vašeg drugog rutera i idite na veb interfejs ovog uređaja (pogledajte korak 4 za moguće resetovanje rutera). Idite na internet podešavanja ovog drugog rutera i podesite ga na automatsku konfiguraciju preko dhcp-a. Kao rezultat toga, wan-ip adresu ovog rutera dodeljuje dhcp server vašeg prvog rutera. Da biste bili sigurni da će ova IP adresa ostati ista, možete podesiti svoj prvi ruter da uključi vaš drugi ruter sa ovom adresom na listu DHCP rezervacija (aka statički zakup). Alternativa je da sami postavite wan-ip adresu svog drugog rutera, iako izvan dhcp opsega vašeg prvog rutera. U ovom slučaju, unesite lan-ip adresu vašeg prvog rutera kao podrazumevani mrežni prolaz drugog rutera.
07 Lan sekcija
Pređite na deo lokalne mreže vašeg drugog rutera. Dajete mu LAN IP adresu koja je u drugom IP segmentu od one vašeg prvog rutera. Na primer, svom drugom ruteru možete dati adresu 192.168.1.1 kao svom prvom ruteru kao adresu 192.168.0.1 ima. Možda ćete takođe želeti da ovaj drugi ruter može da dodeli IP adrese unutar svog IP segmenta. Zatim takođe morate da aktivirate dhcp uslugu na ovom ruteru. Te adrese možete dodeliti u rasponu od recimo 192.168.1.2 do 192.168.1.50.
Kada završite sa ovim i kada su sva podešavanja ispravno napravljena, povežite LAN port vašeg prvog rutera preko mrežnog kabla na WAN port vašeg drugog rutera. Podesite drugačiji ssid za svaki ruter i pokrenite bežični signal preko što je moguće raznovrsnijeg kanala (na primer 1 i 6 ili 6 i 11 na 2,4 GHz, pogledajte i korak 5).
08 DNS
Kao što je pomenuto, nije moguće samo da računari iz spoljašnje podmreže pristupe uređajima iz unutrašnje podmreže, što čini spoljnu podmrežu pogodnom za upotrebu od strane gostiju (preko WiFi) ili za korisnike koji vole da eksperimentišu. Zatim radite (ako ne petljate) isključivo na uređajima u unutrašnjoj podmreži. Ako želite, takođe možete da podesite različite DNS servere na oba rutera, na primer. Na drugom ruteru onda koristite standardne dns servere vašeg provajdera ili one od Google-a (8.8.8.8 i 8.8.4.4), dok na prvom ruteru možete podesiti dns servere sa 'integrisanim veb filtriranjem', kao što su oni od OpenDNS (208.67.220.220 i 208.67.222.222). Više informacija o ovom DNS filtriranju možete pronaći ovde.
09 Prosleđivanje porta
Činjenica da sada radite sa zasebnim podmrežama takođe može imati neočekivane nedostatke. Kada postavite interne servere (kao što je NAS, veb kamera ili neki server na računaru) u unutrašnju podmrežu (tvog drugog rutera), ne može im se pristupiti samo sa interneta. Ako to ipak želite da uradite, to možete rešiti dvostrukim prosleđivanjem porta.
Pretpostavimo da pokrenete server na uređaju sa lan-ip adresom 192.168.1.148 na portu 8000 i vaš drugi ruter ima wan-ip adresu 192.168.0.253. Zatim prvo podesite prosleđivanje portova na svom prvom ruteru, gde prosleđujete zahteve spolja na portu 8000 na IP adresu 192.168.0.253. Zatim podesite prosleđivanje portova na svom drugom ruteru sa zahtevima na portu 8000 na IP adresu 192.168.1.148. Preko wan-ip adrese vašeg prvog rutera, do tog servera na vašoj unutrašnjoj podmreži se sada ponovo može doći sa interneta. Ako niste sigurni kako da podesite prosleđivanje portova, idite ovde, gde ćete pronaći neophodna uputstva za mnoge rutere za podešavanje prosleđivanja portova.
Mrežu možete učiniti još „bezbednijom“ kreiranjem dve potpuno izolovane podmreže koje ne mogu da dođu jedna do druge. Za to su vam potrebna tri rutera, pri čemu se prvi ruter grana direktno na druga dva – otuda i naziv Y-raspored. Kao I-setup sa dva rutera, ovo rešenje je takođe pogodno za odvajanje nesigurne IoT opreme od vaših drugih mrežnih uređaja.
10 Dve podmreže
Da bismo kreirali naše Y podešavanje, potrebna su nam tri rutera. Prvi je direktno povezan na internet, sa drugim i trećim ruterima kreiramo zasebne podmreže. Da biste to uradili, zapravo radite na isti način na ova dva rutera kao što je gore opisano u načinu 2.
Van IP adresa vašeg prvog rutera dolazi od vašeg internet provajdera, a lan IP adresa ima, na primer, 192.168.0.254. Zatim možete postaviti 192.168.0.253 za svoj drugi ruter i 192.168.0.252 za treći ruter. Ovo uvek može biti fiksna IP adresa, ili možete staviti obe adrese u DHCP rezervacije vašeg prvog rutera. Pogledajte korak 6. Zatim svom drugom i trećem ruteru date LAN IP adresu u okviru IP segmenta koji se razlikuje od prvog rutera kao i jedan od drugog. Na primer, to može biti 192.168.1.x za vaš drugi ruter i 192.168.2.x za treći ruter. Uverite se da je dhcp usluga aktivirana na tri rutera.
Ova konfiguracija vam daje sledeću situaciju. Svi povezani uređaji mogu pristupiti internetu. Svaki računar može pristupiti drugim uređajima ako su na istoj podmreži. Računari takođe mogu pingovati tri rutera. Ako imate servere koji rade na vašim podmrežama, morate postaviti neophodna pravila za prosleđivanje portova, kao što je opisano u koraku 9.
Ruter samo kao prekidač
Ako želite da koristite samo stari ruter kao prekidač, onda podesite i povežite ruter na način koji smo prvo opisali u ovom članku (lan-lan). Zatim isključite WiFi pristupnu tačku ovog drugog rutera. Zatim možete koristiti drugi ruter kao normalan prekidač bez ikakvih problema. Imajte na umu da nešto stariji ruter možda nije opremljen gigabitnim vezama.
