Zapravo je neverovatno koliko se malo promenio dizajn daljinskog upravljača. Takođe je bežični uređaj već dugo vremena. Kao rezultat toga, ponekad gubi. I dok univerzalni daljinski upravljač obično pomaže u kontroli većine televizora, postoji mnogo lakše rešenje.
To rešenje se nalazi u uređaju koji je mnogima već zamenio kućni telefon i kameru: vaš pametni telefon. Neki pametni telefoni su opremljeni infracrvenom vezom, tako da ih možete koristiti kao univerzalni daljinski upravljač. Za ovo se mogu preuzeti različite aplikacije, gde možete posebno da izaberete svoj televizijski brend i tip da biste odmah počeli da se aktivirate.
Infracrvena veza je i dalje dostupna na pametnim telefonima. Nedostaje već neko vreme, jer je Bluetooth mogao da preuzme mnogo od mnogo sporije infracrvene veze. Infracrveni se može koristiti i kao daljinski upravljač, jer je za prenos podataka zaista bolje koristiti Bluetooth i WiFi.
Ovako koristite svoj telefon kao daljinski upravljač
Prvo proverite da li vaš telefon ima infracrvenu vezu. Ovo se može videti po sjajnom crnom komadu plastike na vrhu uređaja. Često je veoma mala. Ako ne možete da ga pronađete, proverite veb lokaciju proizvođača na mreži da vidite da li je infracrvena veza deo specifikacija vašeg telefona. Razni Huavei i Xiaomi telefoni, između ostalih, imaju infracrvenu vezu.
Tada možete videti da li na vašem telefonu postoji aplikacija koja vam omogućava da koristite infracrvenu vezu za kontrolu televizora. Peel je uobičajen, koji se takođe može preuzeti iz Google Play prodavnice. Još jedna dobra opcija u App Store-u je AnyMote, ili ako želite da stvari budu jednostavnije, ASmart Remote. Gde možete da proučavate mnogo pametnih uređaja u svom domu uz AnyMote, ASmart je organizovaniji. U njemu posebno birate svoju televiziju i onda možete odmah da uključite.
Infracrveno na pametnom telefonu: budućnost?
Ako sada imamo infracrvenu vezu ugrađenu u sve pametne telefone, zar televizori više ne moraju da budu opremljeni daljinskim upravljačem? Вероватно не. Postoji razlog što čak i najskuplji pametni televizori i dalje dolaze sa plastičnim daljinskim upravljačem sa dugmadima poput gume. To je verovatno zato što ekrani osetljivi na dodir nemaju nužno dodatnu vrednost na daljinskom upravljaču i manje su otporni na udarce od plastike sa dugmadima. Takođe, ekrani osetljivi na dodir često moraju da svetle da bi njima upravljali, što nije tako suptilno kao onaj stari dobri daljinski sa dugmadima koje možete pronaći dodirom.
Stručnjaci takođe imaju drugačiju ideju o tome kako ćemo u budućnosti kontrolisati našu televiziju. Verovatno se čini da to radimo svojim glasom. Većina televizora već ima opciju da to uradi, ali takođe možete da koristite svoj Google Home za snimanje, na primer. Naročito sada kada je na holandskom, trebalo bi da 'računar' lakše razume šta mu dajete da uradi. Ali: da li je lepo ako neko počne da priča sa televizijom tokom uzbudljivog filma? Pošto su mnogi pametni televizori povezani na internet, njima se takođe može kontrolisati bez infracrvene veze pomoću aplikacija za pametne telefone i tablete.
Za sada ćemo verovatno i dalje dobijati daljinske upravljače sa dugmadima uz naše televizore. Naravno, jer sa televizorom možete raditi dugi niz godina, daljinski upravljač je i dalje neizostavan deo domaćinstva. A ako izgubite tu zgodnu malu kutiju, onda se nadamo da možete da koristite svoj pametni telefon da biste i dalje kontrolisali gledanje na televiziji.
Istorija daljinskog upravljača
Pedesetih godina prošlog veka već je uveden daljinski upravljač kakav poznajemo, odnosno bežični. Judžin F. Mekdonald je bio Amerikanac koji nije voleo da gleda reklame, pa je za to želeo nekog zapera. Takođe je želeo da može da učini zvuk mekšim. Njegovi dizajneri u Zenith-u su počeli da rade i Flashmatic je rođen. To što je više ličilo na futuristički pištolj iz Džetsona nego na daljinski upravljač kao sada, nije važno: barem je bio bežični. Flashmatic je i dalje radio sa svetlima, ali izgleda da se nije dobro kombinovao sa sunčevom svetlošću. Postojale su neke alternative u vidu zvučnih talasa i aluminijuma, ali infracrveno je konačno uvedeno 1970-ih.
