SSD je skraćenica od Solid State Drive. A to već ukazuje na to da je ova vrsta medijuma za skladištenje napravljena od čipova i ne sadrži mehaničke delove. Potpuno drugačiji princip rada od starog hard diska. Sa mnogim prednostima, ali i nekim nedostacima.
SSD je u porastu. Postoji velika šansa da ako sada kupite laptop – onaj sa Windows ili macOS – on će imati SSD kao standard. Nije uzalud što je SSD popularan među laptopovima. Takav prenosivi računar se koristi na putu, gde se s vremena na vreme teško može izbeći čvrsta neravnina ili čak pad. Sada hard diskovi za laptop računare imaju neke zaštitne mehanizme, na primer senzor pada koji brzo isključuje disk i stavlja glavu u položaj za parkiranje u slučaju nužde. Nije idealno i neočekivani udarac i dalje može prouzrokovati štetu. Čvrsti disk je najosetljiviji deo računara. Sve dok se ne uzdrma, trajaće mnogo godina, ali udarac u pogrešno vreme može odmah značiti kraj. To je sasvim drugačije sa SSD-om. NAND fleš memorije se koriste kao medij za skladištenje. Ovo su samo čipovi, uporedivi sa onim što se nalazi na, na primer, USB stiku ili SD memorijskoj kartici. I znate da ako ispustite svoju SD karticu, to neće imati uticaja na podatke na njoj. U stvari, ako je vaša kamera u hiljadu delova na podu, fotografije na SD kartici obično se i dalje mogu čitati.
Munjevito
SSD je stoga veoma robustan, karakteristika koju biste želeli da vidite u prenosivoj opremi. Oni su takođe mnogo, mnogo brži od čvrstih diskova. Čvrsti disk uglavnom upisuje i čita svoje podatke uzastopno. Zbog toga je neophodna i defragmentacija, jer ako se uklanjanjem i dodavanjem novih podataka sve rasporedi po površini diska, čitanje i pisanje oduzimaju sve više vremena: glava mora stalno da menja položaj. Mehanički fenomen sa kojim možete malo da uradite, osim defragmentacije. SSD ne radi sekvencijalno. Kontroler na SSD-u prati tačno koji podaci su gde upisani. Što se tiče brzine, nema razlike da li su podaci uredno uskladišteni na uzastopnim memorijskim lokacijama ili su nasumično raspoređeni po memoriji. U stvari, što su podaci nasumično raspoređeni, to je bolje za životni vek SSD-a.
Животни век
Taj životni vek je bio (i delimično jeste) stvar sa SSD-ovima. Problem je u tome što se memorijske ćelije NAND fleša mogu upisati samo relativno ograničen broj puta. Nakon toga odustaju od duha i više nisu korisni. Stoga je važno da se memorija opiše na pametan način i da se radnje pisanja rasporede što pravednije po memorijskim ćelijama. To je takođe nešto o čemu brine kontroler u SSD-u. Ne morate da brinete o tome, to je unutrašnji proces. Uverite se da SSD nije popunjen skoro do poslednjeg bita. Tada nemate više memorijskih ćelija za rotaciju radnji pisanja. Nastavite da dišete i sve će biti u redu. U stvari, SSD više nije inferioran u odnosu na hard disk u smislu životnog veka. I svakako ne u laptopu, gde hard disk često dobija probleme mnogo ranije zbog vibracija, udaraca i padova.
Aplikacije
Već smo spomenuli mnogo veću brzinu. To čini SSD (naravno) zanimljivim i za desktop računare. Često vidite da su operativni sistem i programi na SSD-u, a podaci koji zauzimaju prostor na drugom, tradicionalnom hard disku. SSD diskovi su i dalje skuplji od čvrstih diskova u smislu prostora za skladištenje. Ovo je posebno slučaj sa većim diskovima. SSD od 500 GB ili čak 1 TB SSD sada je veoma pristupačan. 3 TB ili više postaje prilično skupa šala. Međutim, pošto cene SSD-ova stalno padaju, vidite da se oni takođe koriste u NAS-u, ranije rezervisanom uglavnom za tradicionalne čvrste diskove. SSD se može koristiti u NAS-u kao keš memorija, ali postoje i NAS-ovi koji su u potpunosti opremljeni SSD-ovima. Ne samo da prednost u brzini igra ulogu ovde, već i činjenica da SSD diskovi ne proizvode zvuk. U okruženjima u kojima ne biste radije imali diskove koji brujaju na glavi, odlično rešenje.
Budućnost
SSD će definitivno postati standard za budućnost kada su u pitanju mediji za skladištenje podataka u računarima (a naravno i tabletima i pametnim telefonima, gde je to zaista jedina opcija). Pored toga, proizvođači će učiniti fleš memoriju sve pouzdanijom. Čak će se pojaviti i radikalno različite tehnike koje ne poznaju habanje memorijskih ćelija. Kada dođe vreme, možda smo konačno izmislili idealan medij za skladištenje. To može da izdrži jak udarac i otporno je na habanje decenijama. Ali to je još uvek san.
