Linux dolazi u toliko različitih ukusa da brzo ne znate odakle da počnete. To je šteta, jer je moć Linuxa upravo u tome što ima mnogo toga da ponudi za svaki tip korisnika ili računara. Bez obzira da li tražite bezbedan sistem na koji možete pouzdano da računate, udahnete novi život starom računaru ili izvučete maksimum iz svog moćnog hardvera, postoji distro za svaki scenario i mi ćemo vam pomoći da počnete.
Kada govorimo o Linuku, većina misli na operativni sistem, kao što je Windows. Ali Linux je zapravo naziv kernela, dela „ispod haube“ koji upravlja komunikacijom sa hardverom i upravlja procesima i datotekama.
Dok u Windows-u sve delove operativnog sistema razvija Microsoft, kod Linuxa je drugačije: jedna grupa programera kreira jezgro, drugi kreiraju grafičku školjku, treći kreiraju sve vrste aplikacija itd. A onda postoje kompanije ili grupe koje objedinjuju sav taj softver i čine ga radnom celinom: operativni sistem koji onda nazivamo Linux distribucijom.
Postoje hiljade Linux distribucija, od kojih se svaka razlikuje po izboru koje su programeri napravili: softver koji su uključili, podrazumevana konfiguracija, sa samo dobro testiranim ili veoma eksperimentalnim softverom i još mnogo toga. U ovoj pomoći pri donošenju odluka predstavljamo neke tipične scenarije i razmatramo neke distribucije koje su veoma pogodne za tu situaciju.
Za početnike: Ubuntu
Ubuntu je Linux distribucija za početnike, jer je najpoznatija distribucija i zato što se kompanija koja stoji iza nje, Canonical, posebno fokusira na prilagođenost korisnicima. Nije bez razloga da naziv Ubuntu potiče od afričkog koncepta koji znači nešto poput „biti čovek za druge“. Jasno je: sa Ubuntuom vi ste kao korisnik centralni. Primetićete ovo u svemu, od glatkog instalatera do obimne kolekcije unapred instaliranog softvera i prelepog korisničkog interfejsa zvanog GNOME. Pored toga, mnogi dobavljači vlasničkog softvera (pogledajte okvir „Opensource vs. Proprietary“) prvo nude svoje programe za Ubuntu. Za Ubuntu je takođe zanimljivo da svake dve godine postoji LTS (Long-term support) verzija, za koju dobijate bezbednosna ažuriranja pet godina. Na ovaj način ne morate dugo da pravite veliku nadogradnju ako budete u toku sa ažuriranjima. Najnovija LTS verzija je Ubuntu 18.04 LTS 'Bionic Beaver', koja će biti podržana do aprila 2023.
open source vs. власнички
Otvoreni kod je izraz izmišljen da se oslobodi stigme „slobodnog“ u slobodnom softveru („slobodni softver“). Oba termina znače otprilike istu stvar, ali sa malo drugačijim pristupom. Suštinu sveobuhvatne ideje najlakše je objasniti u smislu četiri suštinske slobode slobodnog softvera. Program je besplatan softver ako korisnik može (1) da pokrene program za bilo koju svrhu, (2) prouči kako program funkcioniše i promeni ga, (3) distribuira kopije i (4) takođe napravi kopije njegove modifikovane verzije. ширење. Za drugu i četvrtu slobodu potreban vam je pristup izvornom kodu. Vlasnički softver je suprotan: korisnik nema ove slobode i obično nema pristup izvornom kodu. Besplatni softver se stoga zaista razlikuje od besplatnog softvera.
Za početnike: Linux Mint
Linux Mint je već nekoliko godina konstantno najpopularnija distribucija Linuxa na rang listi stranica www.distrowatch.com. Linux Mint nudi različita desktop okruženja (pogledajte okvir 'Desktop okruženje'), od kojih su Cinnamon i MATE najpopularnija izdanja. Oboje su okruženja koja izgledaju prilično klasično, posebno MATE. Zbog toga su početnici lako razumljivi. Linux Mint je stekao mnogo sledbenika tokom perioda kada je Ubuntu menjao GNOME za sopstveno desktop okruženje Unity. Prošle godine, Ubuntu je preokrenuo taj korak i razlika između Ubuntua i Linux Minta više nije tako velika.
Linux Mint je takođe kritikovan nakon što je veb lokacija hakovana zbog toga što nije u potpunosti bezbedna. To je mali razvojni tim i obezbeđenje deluje kao zanemareno dete. Do sada, međutim, to nije izazvalo veće probleme u samoj distribuciji, delimično zahvaljujući bezbednoj Ubuntu bazi.
Desktop Environment
Najvidljiviji deo Linux distribucije je desktop okruženje. Crta prozore programa na vašem ekranu, omogućava vam interakciju sa njima preko miša i tastature, brine se o menijima, ikonama obaveštenja i tako dalje. Dok Windows ima ugrađeno okruženje radne površine, lako ga možete zameniti za drugo u Linux-u. Sve će tada izgledati drugačije, ali u osnovi ćete nastaviti da radite sa istim softverom i Linux kernelom. Većina Linux distribucija bira standardno desktop okruženje ili nudi neka izdanja sa drugačijim desktop okruženjem. Dve različite distribucije sa istim desktop okruženjem mogu izgledati veoma slično na prvi pogled, ali biti potpuno različite ispod haube. S druge strane, dva izdanja distribucije sa različitim desktop okruženjem mogu izgledati potpuno drugačije, ali rade identično ispod tog površnog sloja. Svakako ne morate da se odlučite za distribuciju zasnovanu na standardnom desktop okruženju.
Napredno: Fedora
Fedora je možda najinovativnija Linux distribucija opšte namene. Ovaj je skoro uvek prvi koji sadrži novine u svetu Linux-a. Na primer, to je bila preteča sa systemd-om i Wayland-om. Stoga je idealna distribucija ako želite da učestvujete i ako volite da eksperimentišete sa najnovijim tehnologijama. Red Hat vidi Fedoru kao poligon za testiranje na kojem će se izgraditi stabilniji Red Hat Enterprise Linux za preduzeća. Inače, Fedora je distribucija sa kojom Linus Torvalds, proizvođač Linux kernela, radi svakodnevno.
S druge strane, Fedora vas ne drži za ruku. Dobijate pristup moćnim mogućnostima, ali ste odgovorni za ono što krene naopako. A kada isprobate najnovije tehnologije koje još uvek nisu detaljno testirane, s vremena na vreme nešto krene naopako. Ali generalno, Fedora je sigurna i stabilna distribucija u svakodnevnoj upotrebi. Podrazumevano okruženje radne površine je GNOME.
Napredno: openSUSE
OpenSUSE je za SUSE Linux Enterprise ono što je Fedora za Red Hat Enterprise Linux. OpenSUSE je takođe prilično progresivan. Nešto manje od Fedore uopšte, osim sistema datoteka Btrfs. OpenSUSE nudi Snapper-u moćnu alatku za snimanje snimaka za Btrfs, koja vam omogućava da spustite snimke na nivo datoteke i lako ih vratite.
OpenSUSE je najpoznatiji po svom moćnom alatu za upravljanje YaST (Još jedan alat za podešavanje). Postoji iu grafičkoj varijanti i u verziji komandne linije. A čak ni ne pođe po zlu ako takođe ručno uredite osnovne konfiguracione datoteke pomoću uređivača teksta. Uz YaST, skoro sve na vašem sistemu može da se prilagodi.
Za stabilnu i malo konzervativniju verziju openSUSE-a, izaberite openSUSE Leap. Ako želite da isprobate najnovije, instalirajte openSUSE Tumbleweed, koji uvek uključuje najnovija ažuriranja. Preferirano desktop okruženje openSUSE-a je KDE Plasma, koji takođe nudi opsežne opcije za prilagođavanje interfejsa vašim potrebama.
Za stari računar: Bodhi Linux
Mnoge Linux distribucije više nisu pogodne za starije računare, jer zauzimaju previše procesora i RAM-a. Ali nema ništa teško u vezi sa Linuxom: to su izbori koje proizvođači distribucije donose da bi obezbedili distribuciju laku za korišćenje i moćnu. Bodhi Linux je distribucija koja ima sasvim drugačiji pristup. Sa procesorom na 500 MHz, 128 MB ram-a i 4 GB prostora na čvrstom disku, već imate dovoljno. Ako udvostručite te specifikacije, čak možete vrlo udobno da radite sa distribucijom. Bodhi Linux je zasnovan na LTS verziji Ubuntu-a i dolazi sa minimalnim potrebnim softverom nakon instalacije. Zatim sami instalirate svoj omiljeni softver ili lake alternative.
Uprkos svom fokusu na starije računare, Bodhi Linux izgleda prilično zgodno. Radi sa desktop okruženjem Moksha, viljuškom (pogledajte okvir 'Viljuška') dobro poznatog Enlightenment E17. Ima sve vrste sjaja, bez teškog napada na vaš računar. Idealan za davanje drugog života starom računaru.
viljuška
Četiri slobode slobodnog softvera (pogledajte okvir „Open Source vs. Proprietary“) omogućavaju vam da modifikujete softver otvorenog koda i sami distribuirate tu izmenjenu verziju. Takvu modifikovanu verziju nazivamo viljuškom. Ovo se često dešava kada se grupa programera ne slaže sa originalnim programerima softvera ili želi da ide u potpuno drugom pravcu. Na primer, OpenOffice.org je bio razdvojen u LibreOffice da bi kancelarijski paket izvukao iz Oracle-ovog domašaja, a Frenk Karliček je razdvojio ownCloud (svoj sopstveni projekat, naravno) na Nextcloud jer se više nije slagao sa kursom koji je kompanija (koju je sam osnovao) uzimanje.počeo da plovi oko sistema za skladištenje u oblaku. Mnoge Linux distribucije su viljuške postojeće distribucije. Na primer, Linux Mint i Bodhi su Linux viljuške Ubuntua, koji je zauzvrat viljuška Debian GNU/Linux-a.
Za dodatnu sigurnost: repovi
Ako je iz nekog razloga anonimnost veoma važna, onda ne možete zanemariti Tails (The Amnesic Incognito Live System). Ovo je živa Linux distribucija, tako da pokrećete sistem sa USB sticka i ne ostavljate tragove na računaru. Nakon vaše sesije, čak i ram se briše pre nego što distribucija isključi vaš računar. Uzbunjivač Edvard Snouden je iskoristio Tailsa da nadmudri NSA.
Tailsov zaštitni znak je da preusmerava sve mrežne veze koje ostvarite preko Tor mreže za anonimnost. Kao rezultat toga, veb-sajtovi koje posećujete ne vide vašu IP adresu, već onu slučajnog Tor servera. Tor Browser, pretraživač zasnovan na Firefoku, takođe preduzima sve vrste mera da garantuje vašu privatnost: reklame se uklanjaju pomoću uBlock Origin-a, sa NoScript-om birate koji JavaScript ćete pokrenuti, sa HTTPS-om Svugde automatski surfujete do https verzije veb lokacije ako postoji i tako dalje.
Za dodatnu sigurnost: Qubes OS
Qubes OS je opisan na veb lokaciji projekta kao „primerno bezbedan operativni sistem“, to možemo sa sigurnošću nazvati potcenjivanjem. To je jedan od najbezbednijih operativnih sistema jer izoluje različite aspekte korišćenja računara jedan od drugog. To radi tako što kreira različite 'domene' (na primer, privatni, poslovni, bankarski) i pokreće softver po domenu na drugoj virtuelnoj mašini. Ako je neko hakovao vaš računar preko eksploatacije u vašem klijentu e-pošte, on je zarobljen u vašem privatnom domenu. To znači da ne mogu da instaliraju malver u domenu vašeg bankarstva. Hardver kao što su mrežna kartica i USB kontroler su takođe razdvojeni u zasebne domene.
Sve ovo je takođe moguće u drugoj Linuks distribuciji, ili čak u Windows-u, pokretanjem različitih virtuelnih mašina. Ali Qubes OS čini ceo proces transparentnim i lakim za korišćenje. Na ovaj način dobijate ivicu određene boje po domenu oko prozora programa.
Za igrače: SteamOS
SteamOS je Valveov operativni sistem koji je kreirao za svoju konzolu za igru Steam Machine. Zasnovan je na Debian GNU/Linux-u i dizajniran je za pokretanje normalnih PC hardverskih igara. Ne morate da kupujete Steam mašinu: takođe možete da instalirate SteamOS na sopstveni hardver. Minimalni zahtevi su 64-bitni procesor kompanije Intel ili AMD, 4 GB RAM-a, 200 GB prostora na hard disku i grafička kartica kompanije Intel, Nvidia (Fermi ili novija) ili AMD (Radeon 8500 ili novija).
Kupujete svoje igre u Steam prodavnici i igrate ih na računaru sa SteamOS-om. Taj računar povezujete sa ekranom televizora. Steam igre naravno moraju podržavati Linux, ali to je na sreću slučaj sa sve više i više Steam igara. Takođe je moguće strimovati igre sa vašeg Windows, Mac ili Linux računara na SteamOS. Usput, SteamOS je još uvek u beta verziji.
