Apple je svetu dao iPhone, Mac i OS X. Ono što svi ne znaju je da su oni takođe odgovorni za prodor brojnih tehnologija koje danas koriste skoro svi proizvođači računara.
Ako postoji kompanija koja se mnogo i često imitira, to je Apple. Ali i oni to mogu sami. Poslovi i saradnici imaju neosporan talenat da pokupe kul ideje i da ih izvrsno sprovode, nakon čega je svim takmičarima dozvoljeno da grčevito pokušavaju da pariraju tom uspehu. U nastavku ćemo razgovarati o pet primera tehnologija koje je Apple danas učinio sveprisutnim—iako ih često nisu ni sami izmislili.
1. Trackpad-ovi na prenosivim računarima
Početkom 1990-ih, notebook računari su bili opremljeni loptom za praćenje kako bi se integrisala funkcionalnost miša u prenosivi uređaj koji je takođe mogao da se koristi u vašem krilu. Tome je došao kraj u maju 1994, kada je Apple objavio svoju seriju PowerBook 500 sa kvadratnom trekpadom od 5 cm (dijagonalno). Apple-ov trackpad je nazvan „proboj u tehnologiji pokazivanja“, i nije prošlo mnogo pre nego što je lopta za praćenje jurila Dodo. Iako još uvek postoje proizvođači koji se drže još kompaktnijeg rešenja pokazivača (takođe poznatog kao TrackPoint, PointStick, TrackStick ili jednostavno 'bradavica'), trackpad je od tada daleko najčešće korišćena alternativa mišu za notebook računare. Sam Apple je od tada proširio funkcionalnost standardnog trackpad-a sa multitouch funkcijom za sve svoje nedavno objavljene notebook računare.
2. Miš
Miš danas izgleda nezamenljiv za računar kao i tastatura, ali pre nego što je Apple lansirao ovu stvar sa Mac-om 1984. godine, miš je bio potpuno nepoznat. Za Apple je tipično da nije izmislio samog miša, već da je bila prva kompanija koja ga je učinila dostupnim široj javnosti. Zapravo, prvi računar koji je isporučen sa mišem bila je Xerox radna stanica iz 1984. Ali ceo koncept nije uspeo sve dok Apple nije njime opremio svoj prvi Macintosh.
Iznenađujuće, za kompaniju odgovornu za proboj najpopularnijeg računarskog ulaznog uređaja ikada (posle tastature), Apple ima sumnjivu reputaciju. Konkretno, činjenica da se Apple godinama drži miševa sa jednim dugmetom izazvala je mnogo kritika. Tek kada je predstavljen Mighty Mouse 2005. godine, Apple je promenio mišljenje. Od tada, Mac fanovi takođe mogu da kliknu desnim tasterom miša sa originalnim Apple uređajima.
3. Grafički korisnički interfejs
Većina ljudi mlađih od 25 godina ne zna ništa bolje od toga da računar ima GUI, ali je bilo vremena kada je ideja o radu sa prozorima na ekranu računara još uvek bila nov i inovativan koncept. Koreni grafičkog korisničkog interfejsa su ponovo u Xerox-u u istraživačkom centru Palo Alto. Ali kao i miš, Apple je bio taj koji je prvi smislio grafički korisnički interfejs pogodan za širu javnost: računar Lisa je njime opremljen 1983. godine, a posebno Mac 1984. doneo je pravi proboj. Apple je otkrio GUI nakon što je Stiv Džobs posetio Xerox PARC 1979. godine, nakon što je kupio akcije Xeroxa 1979. godine. Iako se navodi da je on ukrao ideju za GUI od Xerox-a, Appleova interpretacija je dodala mnogo novih funkcionalnosti koje su sada neophodne u modernom interfejsu: prevuci i ispusti, dvostruki klik i padajući meniji, na primer. Traka menija na vrhu ekrana je takođe Appleov izum.
Proboj grafičkog korisničkog interfejsa označio je prekretnicu u istoriji računarske tehnologije, tako da ne čudi što se Apple brzo upleo u dve tužbe oko patenata za GUI. Apple je 1988. godine tužio Microsoft jer je Microsoft Windows bio kopija Mac GUI. Apple je izgubio tu parnicu. Manje je poznato da je 1989. Xerox zauzvrat tužio Apple zbog navodnog kršenja više Xerox patenata. Ali taj slučaj je sud odbacio jer bi Xerox predugo čekao sa optužbama.
4. Multi-Touch
Do predstavljanja iPhone-a 2007. godine, većina potrošača verovatno nije imala pojma šta je multitouch tehnologija, osim nekolicine koji su možda videli neke demo verzije na Internetu. Ali od objavljivanja iPhone-a, svaki proizvođač telefona koji poštuje sebe pokušava da obezbedi da se svojim telefonom može upravljati sa više prstiju na ekranu osetljivom na dodir. Još bolje, sa uspehom iPhone-a, multitouch se pojavljuje u sve više uređaja, kao što su trackpad na najnovijim Apple prenosivim računarima, pa čak i na većim uređajima kao što je HP-ov multitouch monitor. Apple je odlučan da izvuče maksimum iz tehnologije multitouch, o čemu svedoči i činjenica da bi predstojeći iPad trebalo da može da registruje čak 11 (!?) različitih dodira odjednom.
Da budemo jasni: suprotno onome što se tvrdi, Apple ni ovde nije pronalazač. Doveo je tehnologiju u kuću kupovinom kompanije pod nazivom Fingerworks 2005. godine. A ni oni nisu bili pronalazači: ta čast pripada Univerzitetu u Torontu, gde je 1982. izgrađen prvi funkcionalni multi-touch interfejs. Ali opet je Apple, sa svojim iPhone-om, učinio multitouch odjednom tako popularnim.
5. Akcelerometar pametnog telefona
Akcelerometri su korišćeni na bezbroj načina mnogo godina pre nego što je Apple odlučio da jedan uključi u svoj iPhone. U stvari, akcelerometar u njihovim laptopovima postoji od 2005. godine, ali samo za otkrivanje da je neko ispustio uređaj, kako bi uređaj mogao da zaštiti čvrsti disk od gubitka podataka pri udaru. Ali kada sa bilo kim razgovarate o akcelerometrima ovih dana, u većini slučajeva radi se o iPhone-u. Već postoje stotine igara i aplikacija koje posebno koriste tu funkciju, a to je svakako doprinelo smešnoj popularnosti tog telefona.
Moglo bi se reći da je Apple zapravo odgovoran za koncept čitavog modernog pametnog telefona. Neosporan je uticaj koji je iPhone imao na tržištu pametnih telefona. iPhone je postao standard kojim se mere svi savremeni pametni telefoni. Čak je i izgled pametnih telefona koji su se pojavili od tada sumnjivo sličan onom iPhone-a u devet od deset slučajeva. Multitouch je sveprisutan, svi imaju ekran dijagonale oko 9 centimetara, gotovo je neobično kako čak i dizajn prati iPhone – a sve više imaju i akcelerometar.
6. USB
Danas svi koristimo USB portove za povezivanje svega i svačega sa našim računarima, i tako je USB trebalo da bude. Ali tek kada je Apple 1998. godine predstavio iMac sa USB-om, on je zaista počeo da se prihvata kao standard. Začinjeno, kada uzmete u obzir da je USB prvobitno razvio konzorcijum kompanija kao što su Microsoft, Intel, IBM i Compaq. Ali prvi iMac je bio prvi računar koji se isporučuje isključivo sa USB portovima, što je označilo poslednje zbogom drugim poznatim portovima kao što su ADB (Apple Desktop Bus) i SCSI. Do tada su drugi računari, ako su bili opremljeni USB portovima, uvek dolazili sa drugim konektorima kao što su serijski i paralelni portovi. To je stalo na put nastanku USB-a kao standarda. U stvari, to je učinilo iMac jednim od ključnih pokretača za programere da daju prioritet USB portu u odnosu na druga starija rešenja. Danas svaki računar standardno ima USB portove, i na tome možemo zahvaliti iMac-u.
I još jedna stvar koju Apple može dobro uraditi: reći zbogom
Iako je Apple očigledno više nego spreman da prihvati nove tehnologije, jedna od prednosti kompanije je njena spremnost da se oprosti od tehnologije u kojoj ne vide budućnost, čak i ako to ne izgleda svima očigledno. Na primer, kada je Apple lansirao Bondi Blue iMac 1998. godine, nedostatak flopi disk drajva je izazvao veliku pometnju. „Pa kako bi korisnici trebalo da razmenjuju podatke između različitih mašina?“ pitali su kritičari. Ali Apple je već predvideo da će razmena podataka putem prenosivih medija ustupiti mesto novom načinu prenosa podataka: Internetu. Oni su možda bili mnogo ispred svog vremena u tome, ali delimično zahvaljujući porastu USB stickova, lepo su se izvukli – i skoro svaki proizvođač računara ih je sada pratio.
