Povezivanje televizije ne može biti teško, zar ne? HDMI kabl i gotovi ste. Ali da li svaka HDMI veza pruža istu funkcionalnost i kvalitet? A šta je sa višekanalnim zvukom? Da li više volite aplikacije na TV-u ili eksternom plejeru? I da li to još uvek utiče na vašu vezu? Objašnjavamo.
Iako ponekad postoje i drugi konektori na televizoru, HDMI je postao standardna veza kada je u pitanju potrošačka elektronika. Ova digitalna veza obezbeđuje sliku i zvuk u najboljem kvalitetu, au nekim slučajevima može čak i da obezbedi da kontrolišete sve uređaje jednim daljinskim upravljačem. Međutim, još uvek treba imati na umu neke stvari.
HDMI verzije
Hdmi postoji već duže vreme (od 2003). U međuvremenu, već postoji dosta različitih verzija. Objašnjavanje razlika u detaljima ide predaleko, ali ovo su glavne linije. Od verzije 1.4 postoji podrška za luk i mogu se koristiti 3D i 4K, ali samo u ograničenoj meri (24 Hz sa dubinom boje od 8 bita). Od verzije 2.0, hdmi takođe podržava hdr i više varijanti 4K. Najnovija verzija 2.1 nudi čitav niz novih funkcija, ali još uvek nije široko dostupna.
HDMI veze su uvek kompatibilne unazad, tako da možete povezati starije verzije sa novijim, ali tada ste naravno ograničeni na funkcije najstarije verzije.
Pravi kabl
HDMI kablovi dolaze u dve glavne verzije: standardna i velika brzina. Standardni kablovi podržavaju maksimalne rezolucije od 720p i 1080i, tako da se ne mučite sa tim kablovima. Kupite kablove velike brzine, koji mogu da podnesu sve do 4K. Obe verzije postoje u dve varijante: sa i bez Etherneta. Kupite varijantu sa eternetom, jer je to neophodno ako želite da koristite (e)arc.
HDMI kablovi sa oznakom Premium High Speed identični su kablovima velike brzine, ali su podložni dodatnom testiranju kako bi se osiguralo da isporučuju maksimalnu propusnost (18 Gbit/s, npr. za 4K pri 60 fps, dubina boje 8 bita i 4 : 4:4 hrom). Imaju poseban logo. U praksi, skoro svi kablovi velike brzine to mogu, ali nisu testirani za to.
Ultra High Speed kablovi su dizajnirani za izuzetno visoke rezolucije (kao što je 8K). Predloženi su zajedno sa HDMI 2.1, ali još uvek nisu zvanično dostupni. U svakom slučaju, oni će biti kompatibilni sa vašom postojećom opremom.
U teoriji, kablovi ne bi trebalo da budu označeni brojevima HDMI verzija (HDMI 2.0 kabl ne postoji), iako se to, nažalost, često dešava u praksi. Prilikom kupovine obratite pažnju na logo (preporučujemo High Speed with Ethernet), a ako je potrebno pogledajte karakteristike (4K60p, 2160p, hdr, itd.). Za dugačke kablove (10 metara ili više), razmislite o korišćenju aktivnog kabla, koji koristi optička vlakna za pokrivanje dužih udaljenosti.
Jeftin kabl ili skup kabl?
HDMI kabl uopšte ne bi trebalo da bude skup, a skupi kablovi definitivno ne poboljšavaju kvalitet slike. Dakle, nema dublje crne, boljeg detalja ili intenzivnije boje sa skupim kablom, to je potpuno nemoguće. Ako HDMI kabl pokvari, videćete jednu od sledeće tri stvari: 'zvezde' na slici, povremeno ispadanje ili nikakvu sliku. 'Zvezdice' su nasumični pikseli koji se pale i gase, i to je obično odmah vidljivo. Ako imate jedan od ovih problema, prebacite izvor na nižu rezoluciju ili brzinu kadrova. Ako to reši problem, onda je to skoro sigurno kabl. Kod dužih kablova šansa za probleme je nešto veća, pa im je potreban nešto bolji kvalitet i često su malo skuplji.
Aktivirajte HDMI funkcije
HDMI ne samo da prenosi slike i zvuk. Na primer, možete da kontrolišete neke uređaje pomoću daljinskog upravljača za TV zahvaljujući CEC (Consumer Electronics Control). Često morate da aktivirate tu funkciju i, nažalost, svi proizvođači koriste svoje ime za to. U menijima potražite: Philips EasyLink, Sony Bravia Link, Samsung Anynet+, LG Simplink ili Panasonic Viera Link.
Neke funkcije nisu dostupne na svim HDMI priključcima vašeg televizora. Arc (Audio Return Channel), koji prenosi zvuk sa vašeg televizora na vaš spoljni zvučni sistem ili zvučnu traku, u mnogim slučajevima može da se koristi samo na jednoj HDMI vezi. Zatim se označava sa 'ARC'.
Karakteristike specifične za igru
Igrači prebacuju svoj TV u režim igre kako bi osigurali najniže kašnjenje ulaza. Ali na najnovijim modelima televizora možete pronaći i neke hdmi 2.1 funkcije koje su im zanimljive. ALLM (Auto Low Latency Mode) i VRR (Variable Refresh Rate) moraju se u nekim slučajevima takođe aktivirati odvojeno preko menija. HFR (High Frame Rate, konkretne brzine kadrova veće od 60 fps) je podržano na nekim vrhunskim modelima. Za sada je to važno samo za igrače na konzolama, jer su oni jedini izvori HFR sadržaja.
Propusni opseg i kvalitet slike
HDMI 2.0 veze dolaze u dve varijante: sa propusnim opsegom od 18 Gbit/s i sa propusnim opsegom od 9 Gbit/s. Зашто је то важно? Zato što samo 18Gbit/s veze podržavaju 4K sa HDR-om. Veze sa 9 Gbit/s su ograničene na 4K pri 24 fps, bez HDR-a. Nažalost, ovo nije uvek jasno navedeno u specifikacijama televizora, ali to možete otkriti. Na primer, moguće je da samo jedna ili dve od četiri HDMI veze obezbeđuju pun propusni opseg. Ako uputstvo ili specifikacije navode da možete isporučiti do 4K pri 60 fps na određenoj HDMI vezi, onda možete sa sigurnošću pretpostaviti da je to verzija od 18 Gbit/s.
Na nekim modelima morate da prebacite HDMI postavku na „poboljšani režim“ kako bi televizor mogao da „kaže“ povezanom plejeru da podržava najbolji mogući HDR kvalitet. Ovo se dešava automatski na mnogim televizorima, ali ponekad morate da zaronite u menije i za ovo. Naravno, tu postavku možete podesiti samo na vezi od 18Gbit/s. I ovde proizvođači često koriste različita imena.
Imajte na umu da neki stariji uređaji (posebno neki set-top boksovi za digitalnu TV) više ne pružaju zvuk ako stavite HDMI vezu u „poboljšani“ režim. Dakle, podesite samo veze na koje povezujete uređaj koji podržava HDR u „poboljšanom“ režimu.
Spoljni plejeri ili interni izvor?
Za najbolji kvalitet, da li je najbolje koristiti ugrađene aplikacije za strimovanje na TV-u ili eksternom plejeru? U većini slučajeva ovo čini malu razliku. Često su najlakši izbor ugrađene aplikacije na televizoru. Ako ugrađeni Netflik isporučuje 4K HDR (moguće sa Dolby Vision i Dolby Atmos), sigurno nećete dobiti bolji rezultat od eksternog plejera. YouTube mora biti u mogućnosti da isporuči 4K HDR10 i 4K HLG.
Ako povežete spoljni plejer, uzmite u obzir preporuke iz prethodnog odeljka. Ako koristite spoljni audio sistem, obavezno pročitajte sledeći odeljak. Podesite plejer na 4K rezoluciju (ili Auto).
Ako imate opciju da izaberete određenu šemu Chroma subsemplinga, izaberite 4:2:0, jer se tako čuva skoro sav video. Sa 4:2:0 informacije o boji su komprimovane, tako da manje podataka prolazi preko kabla. Izaberite 4:4:4 kao subsempling samo ako ste sigurni da je chroma upscaler vašeg plejera bolji od TV-a.
luk i uš
Arc (Audio Return Channel) i earc (prošireni luk, novo od hdmi 2.1) zaslužuju dodatnu pažnju. Koncept iza luka je jednostavan: oni koji se odluče za bolji zvuk i koriste soundbar ili AV prijemnik, povezuju svoje izvore sa soundbarom ili AV prijemnikom.
Ali šta da radite sa zvukom iz izvora na vašem TV-u (ugrađeni tjuneri, Netflix, USB, itd.)? Obično vam je za ovo potreban poseban kabl, često digitalni optički kabl od vašeg TV-a do zvučne trake/prijemnika. Sa HDMI Arc-om, to nije neophodno: TV koristi HDMI kabl koji ide od vašeg audio sistema do televizora (koji samo prenosi sliku na vaš TV) da prenese zvuk sa internih TV izvora na vaš audio sistem. Za ovo, i vaš TV i vaš audio sistem moraju imati HDMI port sa funkcijom luka. Povezujete ih HDMI kablom sa Ethernetom (High Speed with Ethernet) ... i gotovi ste!
Opet, ponekad morate da pogledate podešavanja da biste osigurali ispravnu i najbolju konfiguraciju. U meniju zvuka na TV-u izaberite da koristite eksterni audio sistem i izaberite opciju za emitovanje 'bitstream' zvuka ako je moguće. Na ovaj način garantujete da će svaku obradu obaviti vaš audio sistem. Ne birajte 'PCM', jer se u tom slučaju sva obrada odvija u TV-u i možete izgubiti surround informacije.
Dolby Atmos
Dolby Atmos je novi surround format gde se čini da zvuk dolazi odozgo. Iako neki TV modeli mogu sami da reprodukuju Atmos numere, rezultat je obično slab. Za maksimalni efekat koristite Atmos soundbar ili AV prijemnik. Uvek se uverite da vaš audio izvor (TV ili eksterni plejer) emituje 'bitstream' audio, a ne 'PCM'. Na primer, vaš audio sistem može da se pobrine za dekodiranje Atmos informacija.
Po mogućstvu povežite plejere direktno na audio sistem. Ako i dalje morate da povežete svoj Blu-ray plejer sa TV-om jer nema dovoljno konekcija na zvučnoj traci, možete da šaljete samo Atmos numere koje se nalaze u Dolby True HD strimu preko slušalice. Ako imate samo arc, Atmos možete slušati samo u Dolby Digital Plus strimovima.
Starije veze
Na mnogim televizorima naći ćete još starije analogne veze. Ovo se odnosi na kompozitni video (žuti RCA utikač) i komponentni video (crveni, zeleni i plavi RCA utikač). Ove veze koristite samo ako apsolutno ne postoji drugi način. Kvalitet kompozitnog videa je veoma loš (maksimalni SD 576p, sa puno grešaka na slici), komponentni video i dalje daje razumne rezultate (može ići do full hd). Možete da koristite VGA vezu ako želite da povežete stariji računar ili laptop, takođe do maksimalnog Full HD-a sa pristojnim kvalitetom.
U svim ovim slučajevima morate se osloniti na analogni stereo (crveno-beli RCA utikač ili stereo mini-džek) za zvuk. Opet, koristite ove veze samo ako je apsolutno neophodno.
Jedina starija veza koja još uvek može biti važna je digitalni optički audio izlaz. Neke zvučne trake nemaju HDMI i stoga se na TV mogu povezati samo preko ove vrste veze.
